"Najveca porazna zamerka veri da mudra
i ljubazna snaga stoji iza vasione je mnogo bola i
muke u svetu" - Ricard Haries, autor
Uvereni smo
u veru u Boga kad sve ide dobro po našem. A cim
naidje udarac neke tragedije, veoma brzo posumnjamo
da On postoji.
Pogledajte duhovno stanje
sveta. Agnostici - lljudi koji deklarišu skepticizam
u postojanje vrhovnog, inteligentnog Tvorca koji drzi
kontrolu nad celom vasionom - imaju uticaj na obrazovanje,
na naucnu i drzavnu politiku. To da postoji patnja
u svetu je jedno od najvecih opravdanja skeptika za
njihov nedostatak vere u Boga.
Zbog nerazumevanja razloga
zašto patnja obiluje, njihov zakljucak je da
ni Bog ni religija ne pruza odgovor na ljudske probleme.
Kao što britanski istoricar i autor Pol Dzonson
smatra: "Ja sumnjam da problem od zlocina tera
više pazljivog naroda od religije nego i jedna
druga neprilika."
U Evropi, na primer, agnosticizam
buja. Tamo je erozija religijske vere ozbiljno pocela
kada je ogromna patnja i smrt u Prvom svetskom ratu
zahvatila milione prezivelih Evropljana. Više
od 10 miliona je poginulo i još 20 miliona ranjeno
u tom masovnom sukobu.
Kao što britanski autor
Dejvid Edvards piše: "Iskustvo u Evropi
u dobu nauke višestruko prikazuje da se vera
u Boga moze poraziti patnjom" (Buducnost hrišcanstva,
1987, str. 339). On objašnjava kako je došlo
do toga: "Prvi svetski rat je bio velika (religijska)
katastrofa. Bilo je manje fizicke štete od Drugog
svetskog rata - ali mnogo više štete za
hrišcanstvo…Vrlo malo evropskih tradicionalnih
crkva su opremile narod za duhovnu krizu…Svi
su podsticali clanove na molitvu za pobedu i spas,
ali su samo pronašli da je oblak otrovnog gasa
zamracio sve doktrine koje su bile sjajne u mirovnim
danima…Bio je to rat koji je napravio veliku
štetu starom stilu crkvenog ucenja da Bog drzi
sve pod kontrolom kao što je sveštenik u
njegovoj crkvi" (str. 306-307).
Od onda se vecina Evropljana
uverila da poverenje i vera u Boga se jedva moze opravdati.
Mnogi izricu mišljenje da je Bog bio gluv kada
nije cuo mucni plac iz kišom poplavljenih rovova
u Prvom svetskom ratu i nacistickih logora iz Drugog
svetskog rata. Talas sumnje je toliko bio velik u
Evropi da su u nekim mestima stare crkve prodate i
renovirane u knjizare, kancelarije, cak i u nocne
klubove.
Kako da pomirimo muku i patnju
sa biblijskim portretom ljubaznog Boga? Zašto
bi On dozvolio tako groznu mizeriju da muci covecanstvo?
Da li Biblija daje objašnjenje za patnju? Da
li otkriva Boga koji ima kontrolu nad svojim svemirom?
Ako ima takvu silu, zašto odmah ne okonca mizeriju?
Mnogi ljudi, verni i neverni,
gledaju nesrecu - bilo licnu, nacionalnu ili globalnu
- i muce se nad tim pitanjima. U ovoj lekciji pogledacemo
kako Biblija odgovara na tu enigmu: zašto Bog
dozvoljava patnju?
Zbog nerazumevanja razloga da patnja obiluje,
njihov zakljucak je da ni Bog ni religija ne pruzaju
odgovor na ljudske probleme.
SLOBODA IZBORA ILI SLOBODA OD PATNJE?
Da bismo cisto
razumeli zašto Bog dozvoljava patnju, moracemo
pošteno da pogledamo još jedno bitno pitanje.
Kako stvarno mozemo da imamo slobodu izbora i takodje
steknemo slobodu od patnje? Ocajnicki trazimo oboje,
a da li je oboje moguce u isto vreme?
Ako postoji jedan stav koji
narod na Zapadu skoro obozava, to je sloboda. Sloboda
je stenoviti temelj našeg društvenog sistema.
Mnogi su spremni da zaštite slobodu i pravo na
samoopredeljenje.
Bog je licno dozvolio narodu
slobodu izbora. U stvari, ovo je deo Bozjeg velikog
odredjenog plana. On nas ne tera na jedan pojedini
pravac, nego dozvoljava da biramo pravac koji
nam se dopadne. Pošto je izlozio izbor, Bog je
ovako kazao starom Izraelu: "Svjedocim vam danas
nebom i zemljom, da sam stavio pred vas zivot i smrt,
blagoslov i prokletstvo; za to izberi zivot, da budeš
ziv ti i sjeme tvoje" (Peta knjiga Mojsijeva,
Glava 30:19).
Ruski pisac Fjodor Dostoevski
je strasno izrazio taj pretezno zapadni pogled na
vaznost slobodne volje. Godine 1864. u svojim Beleškama
iz ilegale piše o našoj potrebi za samo-opredeljenjem:
"Covekova jedina potreba je samo-opredeljenje,
bez obzira koliko košta i kuda vodi."
Ali kakva volja i nepovoljnost
ili prednost i nedostatak dolazi od samo-opredeljenja?
Treba imati na umu da sloboda izbora dozvoljava obe,
dobre i zle posledice. Rezultat nas
moze ogromno koštati. Naš izbor moze da
vodi u rezultiranje katastrofe.
Pocetkom 1900-tih godina,
kao i danas, ljudi su slobodno birali svoj put. Nacionalni
lideri su subdonosno odlucili rešenje. Ponos,
tvrdoglavost, strah, strategijski rasporedi i upetljavanje
u saveze, sve to je imalo udela u pocetak Prvog svetskog
rata. Cim su se stekli uslovi, nacije su se našle
u zamci rata i kutiji kanjona neprekidnog i skoro
beskrajnog pokolja mladjih vojnika. Vidimo skoro iste
šablone tokom cele istorije.
Ali, u citavom haosu stvarno
pitanje nije da li je Bog ziv i sluša sve ucesnike,
nego da li oni slušaju Njega.
Pavle jezgrovito objašnjava
stanje covecanstva: "Njihove su noge brze da
proljevaju krv. Na putovima je njihovima raskopavanje
i nevolja; I puta mirnoga ne poznaše" (Rimljanima
poslanica, Glava 3:15-17). Zalosno, sva nevolja, mizerija,
tuga i patnja ne dolaze na one koji snose krivicu.
Mnoge posledice lošeg izbora padaju bez izuzetka
na nevine. Narod koji nije kriv mnogo puta strada.
Cesto ljudi koji nisu imali ništa sa lošim
odlukama stradaju od istih.
Mojsije potvrdjuje taj princip:
"Gospod dugo ceka i obilan je milošcu, prašta
bezakonje i grijeh, ali ne pravda krivoga, nego pohodi
bezakonje otacko na sinovima do trecega i cetvrtoga
koljena" (Cetvrta knjiga Mojsijeva, Glava 14:18).
Neke posledice greha, vidi se, traju generacijama.
Loše odluke covecansta
su krivica za vecinu patnje u svetu.
U Evropi je erozija religijske vere ozbiljno
pocela kada je ogromna patnja i smrti Prvog svetskog
rata zahvatila milione prezivelih Evropljana.
SUVERENITET BOGA
Jedino Sveto
Pismo otkriva stvarno i dugotrajno rešenje za
ljudsku patnju. Pogledajmo u Boziju Rec da pronadjemo
rešenje naših problema.
Ko je, po Bibliji, krajnji vladar
svih nacija?
"I rece: Gosode Boze
otaca naših! Nijesi li ti Bog na nebu i vladaš
svijem carstvima narodnijem? Nije li u tvojoj ruci
moc i sila da ti niko ne moze odoljeti" (Druga
knjiga Dnevnika, Glava 20:6).
Kako Biblija uporeduje Boziju snagu
sa snagom nacija?
"Gle, narodi su kao
kap iz vijedra, i kao praška na mjerilima broje
se; gle, premješta ostrva kao prašak. Ni
Livan ne bi bio dosta za oganj, i zivotinje njegove
ne bi bile dosta za zrtvu paljenicu. Svi su narodi
kao ništa pred njim, manje nego li ništa
i taština vrijede mu" (Knjiga proroka Isaije,
Glava 40:15-17). Uporedite sa stihovima 22-23.
"On sjedi nad krugom
zemaljskim, i njezini su mu stanovnici kao skakavci;
on je razastrljo nebesa kao platno i razapeo ih kao
šator za stan. On obraca knezove u ništa,
sudije zemaljske cini da su kao taština."
(stih 22-23).
Da li Biblija otkriva kako Bog utice
na svetske lidere da cine Njegovu volju?
"Prve godine Kira
cara Persijskoga, da bi se ispunila rijec Gospodnja,
koju rece na usta Jeremijina, podize Gospod duh Kira
cara Persijskoga, te oglasi po svemu carstvu svojemu
i raspisa govoreci: Ovako veli Kir car Persijski:
sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski,
i on mi je zapovjedio da mu sazidam dom u Jerusalimu
u Judeji" (Knjiga Jezdrina, Glava 1:1-2). Uporedite
sa Drugom knjigom dnevnika, Glava 36:22.
"Ali prve godine Kira
cara Persijskoga, da bi se ispunila rijec Gospodnja
koju rece na usta Jeremijina, podize Gospod duh Kira
cara Persijskoga, te oglasi po svemu carstvu svojemu
i raspisa govoreci" (Druga knjiga Dnevnika, Glava
36:22).
Bog je otkrio proroku Jeremiji
da ce posle 70 godina vavilonskog zarobljeništva
nekima iz njegovog jevrejskog naroda biti dozvoljeno
da se vrate u domovinu. Oni ce ponovo sazidati dom
Bogu u Jerusalimu. Da bi se ispunilo to prorocanstvo
Bog je uticao na misli i odluke Kira, cara persijskoga.
On "podize duh Kira" da car oglasi ukaz
za dozvolu da se dom Bogu ponovo sazida u Jerusalimu.
Dali Bog ima moc da utice na glavu
bilo koje nacije po Njegovoj volji?
"Srce je carevo u
ruci Gospodu kao potoci vodeni; kuda god hoce, savija
ga" (Price Solomunove, Glava 21:1).
Vidimo da razlog zašto
Bog nije zaustavio ljudsku patnju i muku na Zemlji
nije taj što nema kontrolu nad tim šta
ljudi rade. On ima kontrolu preko najviših licnosti
u vladi, nego vidimo da Bog retko odlucuje
da preuzme kontrolu.
Bog ima plan, veliku svrhu
koju licno radi. Ta svrha zahteva Njegovu dozvolu
da covecanstvo ima slobodu odluke. Mi imamo slobodu
na izbor odluke i protiv Bozjeg zakona. Bog - u nameri
da izvrši Svoju svrhu - dozvoljava covecanstvu
i odluku suprotnu Njegovoj savršenoj volji.
ZAŠTO PATNJA?
Poznati autor
postavlja pitanje: "Ako je Bog beskrajno dobar,
i takodje beskrajno snazan, zašto onda zlo uopšte
postoji?" Ovo je pitanje na koje svi zelimo odgovor.
Bog otkriva Njegovu svrhu
koja dozvoljava mizeriju u sadašnje vreme u kojem
se moramo boriti protiv naše samorazorne prirode
i rasudjivanja. To je naša slobodna volja - naša
sloboda izbora, naša slobodna moralnost - što
je kljuc razumevanja zašto Bog dozvoljava postojanje
zla i patnje.
Koje su ozbiljne glavne odluke doneli
naši prvi roditelji?
"I ucini Gospod Bog,
te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lijepa za
gledanje i dobra za jelo, i drvo od zivota usred vrta
i drvo od znanja dobra i zla" (Prva knjiga Mojsijeva,
Glava 2:9).
Prva knjiga u Bibliji prica
o dva specijalna drveta koja je Bog stvorio. Jedno
predstavlja put u zivot i blagoslov, a drugo predstavlja
put u patnje, muke i smrt. On je dao Adamu i Evi izbor
izmedju ta dva drveta. Ali nije ostavio naše
prve roditelje bez saveta. Objasnio je znacaj i vaznost
i posledice pogrešnog izbora, i cak im naredio
da ne izaberu pogrešno (Prva knjiga Mojsijeva,
Glava 2:15-17; uporedite sa glavom 3:3).
Na kakvu sve glavnu odluku su Adam
i Eva odlucili?
"I zena videci da
je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati
i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s
njega i okusi, pa dade i muzu svojemu, te i on okusi"
(Prva knjiga Mojsijeva, Glava 3:6).
Iako je covekov Stvoritelj
jasno upozorio prvog coveka da ne jede rod sa drveta
dobra i zla, nije sprecio Adama i Evu da naprave pogrešan
izbor. Bog ih je stvorio po Svojem oblicju i dao im
slobodu izbora.
Bog je prikaz svetog, pravednog
karaktera. On je uvek odlucivao da uradi ono što
je mudro i dobro. Nema snage jace od Njega koja ga
tera da je pošten. Pravednost je oduvek bila
i ostaje Njegov put zivota. Njegovo prirodno stanje
je u ljubavi, najviši izraz Njegovog perfektnog
karaktera (Prva poslanica Jovanova, Glava 4:8, 16).
Zato što Bog zahteva
da smo kao On, nije nas stvorio kao automate. Da nas
je tako stvorio ne bismo mogli da razvijemo prevedan
karakter kao što je Njegov. Ne bi mogao da nas
modelira u Njegov duhovni oblik. Da bismo gradili
karakter, potrebno je da procenimo sve odluke i prepoznamo
njihove posledice. Moramo da odlucimo izmedju
dobra i zla, mudrosti i zablude, neopreznosti i opreznosti.
Šta se dešava kad procenimo
pogrešno?
"Ko sije bezakonje
zece muku…" (Price Solomunove, Glava 22:8).
Pavle objašnjava princip
da se bere ono što je posejano u Galatima poslanici,
Glavi 6:7-8). "Ne varajte se: Bog se ne da ruziti;
jer šta covjek posije ono ce i poznjeti. Jer
koji sije u tijelo svoje, od tijela ce poznjeti pogibao;
a koji sije u duh, od duha ce poznjeti zivot vjecni."
Biblijski zapis pokazuje da
Bog retko interveniše u covekovoj slobodi izbora.
U Bibliji ima slucajeva kada je Bog privremeno intervenisao
da spreci naciju ili coveka od slobodnog izbora odluke
puta ili akcije - u jednom slucaju da zaštiti
Njegove sluge, u drugim da ispuni prorocanstvo.
U jedinom slucaju Bog je ucinio
da kralj Saul "prorice" da bi zaštitio
Svog slugu Davida. Ali ubrzo posle toga Saul se vratio
svom starom putu.
Bog je takodje intervenisao
da zaštiti Avramovu zenu, Saru, od nezakonite
zelje jednog kralja. Bog jeste cesto intervenisao
u ljudskim stvarima da pomogne i zaštiti Njegove
verne sluge.
Generalno, Bozija svrha je
najbolje posluzila u Njegovoj odluci da nam pruzi
slobodu odluke - da pusti da stvari da idu svojim
putem, iako u našoj brzini i pogrešnom razmišljanju
odluke neki put donesu tešku patnju. Pošto
u protivnom ne bismo naucili vaznost pravednog karaktera
i ne bismo doznali dejstvo uzasnih posledica pogrešnog
ponašanja.
Na primer, Bog nece spreciti
ljude da se prepiju. Nece oduzmeti slobodu izbora,
niti spreciti posledice takvih odluka. Ali, ako prepijac
alkohola stvarno potrazi duhovnu snagu i pomoc za
bitku sa tom slabošcu, Bog i Isus Hrist obecavaju
pomoc (Jevrejima poslanica, Glava 2:16-18; 4:14-16).
Bog je uvek spreman da cuje
molitvu od onih što iskreno zele da slušaju
Njegovo uputstvo (Prva poslanica Petrova, Glava 3:12).
Bog nece spreciti ljude da se prepiju. Niti
ce spreciti posledice takvih odluka.
Sotonina uloga u prouzrokovanju
patnje
Sotona je glavni
razlog ljudske patnje. Biblija tumaci za "staru
zmiju, koja je djavo i sotona (Otkrivenje Jovanovo,
Glava 20:2), što vlada nad celim covecanstvom
kao "knez koji vlada u vjetru, po duhu koji sad
radi u sinovima protivljenja (Efescima poslanica,
Glava 2:2). Kao "bog svijeta ovoga" (Korincanima
poslanica Druga, Glava 4:4), sotona vecinom organizuje
zaveru mizerije celog sveta.
Apostol Petar upozorava hrišcane
da "suparnik vaš, djavo, kao lav ricuci
hodi i trazi koga da prozdere" (Prva poslanica
Petrova, Glava 5:8). Isus rece u paraboli za sejaca
semena da ubrzo pošto koliko god ljudi cuje Boziju
Rec objašnjenu "dodje Sotona i otme rijec
posijanu u srcima njihovijem" (Jevandjelje po
Marku, Glava 4:15).
Apostol Pavle piše Timoteju
da poucava i savetuje "one koji se protive"
da "bi im Bog dao pokajanje za poznanje istine,
i da se iskopaju iz zamke djavola, koji ih je ulovio
zive za svoju volju" (Timotiju poslanica druga,
Glava 2:25-26). Isus je poslao Pavla ne-Jevrejima
"da im otvoriš oci da se obrate od tame
k vidjelu i od oblasti sotonine k Bogu" (Djela
apostolska, Glava 26:18).
Vidimo iz ovih odlomaka da
sotona ima veliki uticaj i snagu na covecanstvo. Koliko
jak je njegov uticaj? Biblija kaze da "sav svet
lezi u zlu" (Prva poslanica Jovanova, Glava 5:19).
Kratko pre Isusovog povratka,
sotona i njegovi demoni izazvace vreme nevolje koje
ce se pokazati kao najstrašnija i uzasna tragedija
covecanstva ikada (Jevandjelje po Mateju, Glava 24:21-22).
Nezamisljivu patnju ce to izazvati.
U to vreme sotona ce obmanuti
covecanstvo pomocu velikog bezakonika, jer doci ce
"bezakonik" ciji uticaj ce biti "po
cinjenju sotoninu sa svakom silom, i znacima i laznijem
cudesima, i sa svakom prevarom…" (Solunjanima
poslanica druga, Glava 2:8-10).
Sotonin uticaj je veliki razlog
razdeljenja i nesloge izmedju nacija, rasa, religije
i pojedinca. Biblija ga naziva "kušac"
(Jevandjelje po Mateju, Glava 4:3; Solunjanima poslanica
prva, Glava 3:5). On koristi našu slabu stranu
da nas dovede u iskušenje, da nas namami u greh
i konflikt sa drugima (Korincanima poslanica prva,
Glava 7:5). Ovakvim metodama on podstice uticaj na
stav i ponašanje naroda da izaziva i dovede do
konflikta, povrede, tuge i smrti.
Bog, medjutim, postavlja limit
na snagu i uticaj sotone na covecanstvo (Knjiga o
Jovu, Glava 1:12, 2:6). Bog ne dozvoljava sotoni da
pokori Njegov gospodarski plan za spasenje covecanstva.
Bog u stvari ima krajnju kontrolu u aferi covecanstva.
(Za više o uticaju sotone na covecanstvo pošaljite
zahtev za besplatnu knjizicu Da
li Stvarno Postoji Djavo?).
VAZNOST BOZJEG KARAKTERA
Mnogi ljudi
se cude: "Zašto Bog nije od pocetka jednostavno
stvorio ljude kao duhovna bica bez ljudske prirode?
Zašto nas je prvo stvorio kao fizicki rod od
zemlje - pa nam onda pruza vecni zivot jedino ako
se energicno suprostavimo slaboj strani prohteva našeg
tela?
Ako Bog ima moc da uradi sve,
zašto nas nije jednostavno stvorio sa perfektnim
karakterom? Drugim recima, šta je svrha ovog
teškog i napornog fizickog zivota? Ne bi tolika
tuga i patnja mogli da nas snadju?
Naravno da Bog to sve moze
- ako bi hteo da stvori ljude bez njihovog licnog
karaktera, volje i slobode izbora. Sve se vraca na
našu slobodu volje, slobodu izbora. I sam Bog
je imao slobodu izbora kako ce stvoriti coveka. Mogao
nas je stvoriti kao automate, kao programirane robote
koji imaju jedinu moc da urade to što im je ispisano
i naredjeno od njihovog tvorca. Ali, On nas je stvorio
nalik Njemu, sposobne da biramo rešenje
koje je ograniceno našim znanjem i karakterom.
To zahteva do spoznamo dobro od lošeg i da se
naš karakter razvija postepeno, da zavisi od
naših odluka pod Bozijim rukovodstvom i uz njegovu
pomoc.
Da li Bog aktivno razvija karakter
u ljudska bica?
"Jer smo njegov posao,
sazdani u Hristu Isusu za djela dobra, koja Bog naprijed
pripravi da u njima hodimo" (Efescima poslanica,
Glava 2:10).
"Da odbacite, po prvome
zivljenju, staroga covjeka, koji se raspada u zeljama
prevarljivijem; I da se obnovite duhom uma svojega,
i obucete u novoga covjeka, koji je sazdan po Bogu
u pravdi i u svetinji istine" (Efescima poslanica,
Glava 4:22-24).
Bog nije gotov s nama. Mi
smo Njegov posao. On stvara u nama "pravdu i
svetinju", Njegov karakter.
Dokle god smo ljudsko bice,
naš karakter nije stabilan; nije trajan. Mozemo
da menjamo mišljenje i ponašanje. Mozemo
da grešimo i ucimo iz toga. Mozemo da ucimo od
plodova dobrih i loših odluka.
Kad mozemo da promenimo mišljenje
- i pokajemo se od greške - Bog nas moze promeniti
još više i staviti u nas zelju i kapacitet
da postojno odlucimo dobro umesto zla. "Jer je
Bog što cini u vama da hocete i ucinite kao što
mu je ugodno" (Filibljanima poslanica, Glava
2:13).
Naravno, Bog ocekuje da prvo
razumemo i dobrovoljno obrnemo pogrešno ponašanje
i dozvolimo Njegovom Duhu da nas opunomoci da ustanovimo
takvu promenu. Onda mozemo da postanemo nova licnost
"sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine."
Koji pogled našeg karaktera
je najvazniji Bogu?
"Jer ne gledam na
što covjek gleda: covjek gleda što je na
ocima, a Gospod gleda na srce" (Prva Knjiga Samuilova,
Glava 16:7).
Biblija uportrebljava rec
srce da objasni naše najdublje misli,
pobude i stavove. Bog zna šta se dogadja u našem
umu. On ocenjuje našu nameru i motivaciju (Jevrejima
poslanica, Glava 4:12-13). Unutrašnja strana
našeg karaktera znaci najviše Njemu.
On smatra naše ponašanje u svetlu toga šta
nam je u srcu (uporedite sa Knjigom proroka Jeremije,
glava 17:10; Peta knjiga Mojsijevu, glava 10:12).
Da li moze Bog da promeni naše
srce?
"I dacu vam novo srce,
i nov cu duh metnuti u vas, i izvadicu kameno srce
iz tijela vašega, i dacu srce mesno. I duh svoj
metnucu u vas, i ucinicu da hodite po mojim uredbama
i zakone moje da drzite i izvršujete" (Knjiga
proroka Jezikilje, Glava 36:26-27).
Ako prepustimo našu zelju
Bogu, On ce nas opunomociti da uz pomoc Svetog Duha
zivimo prema pravednosti Njegovog zakona. Svako od
nas mora biti "radin koji se nema šta stidjeti,
i pravo upravlja rijecju istine" (Timotiju poslanica
druga, Glava 2:15). To je ucenje Svetog Pisma da mozemo
biti "savršen covjek Bozij, za svako dobro
djelo pripravljen" (Timotiju poslanica druga,
Glava 3:16-17). Bog piše šta ucimo u srcu
sa Svetim Duhom (Jevrejima poslanica, Glava 8:10;
Korincanima poslanica druga, Glava 3:3) pravljenje
trajnog dela naših misli i prirode.
Kako Bog moze biti siguran šta
je u necijem srcu?
"Šta je covjek
da ga mnogo cijeniš i da mariš za nj? Da
ga pohodiš svako jutro, i svaki cas kušaš
ga?" (Knjiga o Jovu, Glava 7:17-18).
Mi izdrzavamo muku, iskušenje
i teškocu da bi Bog saznao koliko smo posveceni
Njegovom putu zivota. On mora da sazna da li ce naš
karakter moci da izdrzi tegobu i patnju. Jedino onda
moze imati poverenje u nas sa silom koja dolazi s
vecnim zivotom. Ovaj zivot nije jedino za gradnju,
vec i za ispitivanje karaktera.
Zašto je Bog iskušao stari
Izrael?
"I opominji se svega
puta kojim te je vodio Gospod Bog tvoj cetrdeset godina
po pustinji, da bi te namucio i iskušao, da se
zna šta ti je u srcu, hoceš li drzati zapovijesti
njegove ili ne ceš" (Peta knjiga Mojsijeva,
Glava 8:2, uporedite stih 15-16).
"Koji te je vodio
preko one pustinje velike i strašne gdje zive
zmije vatrene i skorpije, gdje je suša a nema
vode; koji ti je izveo vodu iz tvrdoga kamena; Koji
te je hranio u pustinji manom, za koju ne znaše
oci tvoji, da bi te namucio i iskušao te, i najposlije
da bi ti dobro ucinio" (stih 15-16).
Da li Bog iskušava i pravdoljubive?
"Kojemu radujte se,
premda ste sad malo (gdje je portrebno) zalosni u
razlicnijem napastima, Da se kušanje vaše
vjere mnogo vrednije od zlata propadljivoga koje se
kusa ognjem nadje na hvalu i cast i slavu, kad se
pokaze Isus Hristos" (Prva poslanica Petrova,
Glava 1:6-7).
I pravdoljubivi se testiranjem
ispituju koliko su verni njihovoj predanosti Bogu
(Psalma 11:5). Kada su pred nama teški izbori,
Bog vidi koliko smo Mu verni. Jedino kada Ga slušamo
pod pritiskom i prinudom, dubina našeg karaktera
postaje jasna. Pavle tumaci da, "Ne samo pak
to, nego se hvalimo i nevoljama, znajuci da nevolja
trpljenji gradi; A trepljenje iskustvo, a iskustvo
nadanje" (Rimljanima poslanica, Glava 5:3-4,
uporedite sa Otkrivenjem, glava 2:10).
Da li ce Bog dozvoliti da budemo
ispitani testom preko mere koju mozemo izdrzati?
"Drugo iskušanje
ne dodje na vas osim covjecijega; ali je vjeran Bog
koji vas ne ce pustiti da se iskušate vecma nego
što mozete, nego ce uciniti s iskušenjem
i kraj, da mozete podnijeti" (Korincanima poslanica
Prva, Glava 10:13).
ISUSOV DUBOK PRIMER PATNJE
Zašto je Isus morao da trpi
patnju?
"Jer i Hristos jedan
put za grijehe naše postrada, pravednik za nepravednike,
da nas privede k Bogu…" (Prva poslanica
Petrova, Glava 3:18).
Hristos nije stradao zato
što je to zasluzio. On je trpeo patnju za našu
korist: da pomogne ispunjenju Bozije svrhe za nas.
Tokom Njegove sluzbe Isusu
su se rugali, podsmevali Mu se, prezirali Ga i odbacili
religijski lideri Njegovog vremena. Ovo je vecim delom
bila Njegova licna muka pre raspinjanja. Njegovi zemljaci
su zahtevali Njegovu smrt. Na kraju su i Njegovi pratioci
pobegli, ostavili Ga da pati sam svoju sudbinu. "Prezren
bješe i odbacen izmedju ljudi, bolnik i vican
bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice,
prezren da ge ni za što ne uzimasmo" (Knjiga
proroka Isaije, Glava 53:3). "K svojima dodje,
i svoji ga ne primiše" (Jevandjelje po Jovanu,
Glava 1:11). On je istrpeo pun domet ljudske patnje.
Posle trijumfa nad smrcu u
vaskrsenju, Isus je odmah objasnio apostolima potrebu
za Njegovom patnjom (Jevandjelje po Luci, Glava 24:46).
Pošto je bio bezgrešan, nije patio za Svoje
grehe, vec za naše. Niko drugi nije doziveo
sudbinu covecanstva da se oslanja na njegova ramena
na takav nacin. On je prihvatio kaznu za neše
grehe na Sebe. To je izazvalo Njegovu patnju i smrt
koji su apsolutno potrebni za naše spasenje.
Svaki hrišcanin treba
da se identifikuje sa Hristovom patnjom. Kroz patnju
je On omogucio naše spasenje. Da nije dobrovoljno
trpeo patnju radi nas, svi bismo izginuli i nikada
više ne bismo ziveli.
Koliko je oštro Bog ispitao
Hristovu vernost?
"I bi ondje u pustinji
dana cetrdeset, i kuša ga sotona..." (Jevandjelje
po Marku, Glava 1:13).
"On u dane tijela
svojega moljenja i molitve k onome koji ga moze izbaviti
od smrti s vikom velikom i sa suzama prinošaše,
i [Isus} bi utješen po svojoj poboznosti"
(Jevrejima poslanica, Glava 5:7).
Iskušenje je forma patnje
i muke. Isus Hrist je licno morao da se odupire i
savlada prohteve tela. To je uspeo! U stvari, On je
jedini covek ikada koji se perfektno suprotstavio
i odupro svakom iskušenju na greh (Prva poslanica
Jovanova, Glava 3:5; uporedite sa Jevrejima poslanicom,
Glava 12:3-4).
I uz Boziju pomoc, snaga volje
koja je potrebna za oduprenje iskušenju što
dolazi od sotone i prohteve tela je nezamisljiva.
Agoniju koju je doziveo u bašti Getsimanije nam
je nemoguce da shvatimo. Tamo se molio tri puta Ocu
za dodatnu duhovnu snagu da prodje kroz prorocenu
patnju i raspinjanje. Tamo se molio toliko naporno
da je Njegov znoj krvario. "I buduci u borenju,
moljaše se bolje; znoj pak njegov bijaše
kao kaplje krvi koje kapahu na zemlju" (Jevandjelje
po Luci, Glava 22:44). Takodje je pitao Oca ako bi
mogao da izbegne tu patnju. Ali u sledecem dahu se
poslušno poklonio tome što je znao da je
Oceva volja (Jevandjelje po Mateji, Glava 26:36, 39-42).
GLOSAR
Miropomazati: Staviti maslinovo
ulje na glavu osobe u molbi za izlecenje bolesti (Poslanica
Jakovljeva, Glava 5:14-16). Ulje simboliše Boziji
Duh koji je snaga Bozija.
Karakter: Razboritost, voljnost
i rešenost da se stvara i istrajava na pristojnim
moralnim, etickim, duhovnim izborima bez obzira na
priliku, pritisak i tendenciju da se radi drukcije.
Izdrzivljost: Sposobnost da se
izdrzi produzena tegoba ili nesreca. Odluka da se
covek drzi puta.
Slobodna volja, slobodan izbor ili
slobodno moralno posredovanje: Sloboda odluke
bez neprikladnog pritiska da li da prigrlimo ili odbijemo
specifican pravac akcije; karakteristika koja nije
upravljena zbog bivših posledica (kao što
je instinkt) ili bozanska intervencija sa mogucnošcu
samostalne odluke.
Plod: Rezultat specificne odluke
ili akcije. Plod Duha je rezultat Bozijeg Duha u svrsi
zivota jedne osobe.
Ljudska priroda: Karakteristike,
tendencije i ponašanje ljudskog bica. Ono je
fundamentalno neutralno, ali vremenom samo-zadovoljenje
naginje ka preovladivanju. Kao stvor izbora, naredjeno
nam je i od nas se ocekuje da odbijamo zov osnovne
samo-motivacije i reagujemo na rukovodjenje Svetog
Duha.
Proganjanje: Patnja, zlostavljanje,
uznemiravanje ili napadanje osobe ili karaktera. Proganjanje
zbog poslušnosti Bogu dozvoljava nam da patimo
radi pravednosti. Takvo zlostavljanje moze da obuhvati
licno, politicko, religijsko i psihološko proganjanje.
Pomirenje: Povratak, suprotno
od otudjenja. Mi se vracamo u srodstvo s Bogom kad
se pokajemo od svojih greha i prihvatimo zrtvovanje
Hristovo. Otudjenje od Boga je rezultat greha (Knjiga
proroka Isaije, Glava 59:1-2).
Pokajanje: Preokret smera u stavu
i akciji. Kajemo se kada shvatimo da idemo pogrešnim
putem, stanemo, okrenemo se i krenemo u pravom smeru.
Sa duhovne tacke to ukljucuje istinsku zalost zbog
greha i rešenje za ispravan rad.
Nagrada: Nešto što
Bog pruza onima koji Mu ugode. U širokom smislu,
nagrada je to što primimo za našu akciju,
dobru ili lošu. Ne mozemo da zaradimo spasenje,
to je poklon od Boga (Rimljanima poslanica, Glava
6:23). Ali Hristos prikaziva u paraboli za talante
da neki ce dobiti vecu nagradu od drugih u Bozijem
Carstvu zbog njihove sluzbe Tvorca (Jevandjelje po
Mateji, Glava 25:14-30). Pravedni uzivaju svoju krajnju
nagradu u vreme vaskrsenja pravednih.
Suverenitet Boga: Neizazovna
vlada, snaga i autonomija Boga. Stvaralac svega je
suveren s time što niko ne moze da uspešno
izaziva Njegovu prevlast.
Patnja: Bol, razlog fizickih,
mentalnih ili psiholoških faktora ili kombinacija
ova tri.
Ispit (Muka): Testiranje vere,
strpljenje ili izdrzljivost, subjektivan da trpi patnju
ili iskušenje. Mi smo oprobani mnoštvom
teškoca u zivotu. Ovakvo testiranje gradi strpljenje
i otkriva karakter (Price Solomunove, Glava 24:10).
"Ako kloneš u nevolji, skratice ti se sila,"
piše Solomun. Uspešna izdrzljivost u nevolji
izgradjiva sveti, pravedni karakter i poverenje u
Boga.
ZAŠTO MORAJU HRIŠCANI DA TRPE PATNJU
Jedna od najvece
nedoumice mnogim ljudima je zašto Bog dozvoljava
dobrim ljudima patnju. Kakav je dobitak, pitaju se,
ziveti po Bozijem ucenju ako moramo trpeti patnju?
Jedna od najprodavanijih knjiga iznosi ovu dilemu
u svom nazivu: Kada se loše stvari dešavaju
dobrim ljudima.
Prva poslanica Petrova se
obraca specificno patnjama hrišcana. Petar je
razumeo znacaj trpljenja patnje za ljude koji zive
pravedno u svetlu Isusa Hrista i Njegove patnje. Petar
belezi dve kategorije patnje. Jedna je radi pravednosti
koja nas vodi blize Bozijem carstvu. Druga je cesto
nepotrebna zato što je obicno rezultat problema
koje nanosimo sebi. Ozbiljno nam je potrebna Bozja
pomoc, ma u kom tipu patnje.
Da li Bog ima razlog da pusti hrišcane
da trpe patnju?
"Jer ste na to i pozvani,
jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled
da idemo njegovijem tragom" (Prva poslanica Petrova,
Glava 2:21).
"Jer se vama darovi Hrista
radi ne samo da ga vjerujete nego i da stradate za
nj" (Filibljanima poslanica, Glava 1:29).
"Jer je ovo ugodno pred
Bogom ako Boga radi podnese ko zalosti, stradajuci
na pravdi" (Prva poslanica Petrova, Glava 2:19).
Kako hrišcani treba da posmatraju
patnju od ruku drugih?
"Blago prognanima
pravde radi, jer je njihovo carstvo nebesko"
(Jevandjelje po Mateju, Glava 5:10).
Biblija objašnjava
u više detalja razlog zašto pravednici pate
u ovom sadašnjem zlom dobu. Najviše mizerija
je prouzrokovano od sotone i njegovog uticaja na narod
i njihove ideje i stav (pogledajte "Sotonina
uloga u prouzrokovanju patnje").
Upravo pre Njegovog raspeca,
Isus je objasnio Njegovim ucenicima: "Kad biste
bili od svijeta, onda bi svijet svoje ljubio: a kako
nijeste od svijeta, nego vas ja od svijeta izbrah,
za to mrzi na vas svijet. Opominjite se rijeci koju
vam ja rekoh: nije sluga veci od gospodara svojega.
Ako mene izgnaše, i vas ce izgnati; ako moju
rijec odrzaše, i vašu ce odrzati" (Jevandjelje
po Jovanu, Glava 15:19-20).
Pavle nam piše da "svi
koji pobozno hoce da zive u Hristu Isusu, bice gonjeni"
(Timotiju poslanica druga, Glava 3:12; uporedite sa
Prvom poslanicom Petrovom, Glava 3:14; Jevandeljem
po Meteju, Glava 5:11-12).
Mnogo progona koje hrišcani
trpe je u stvari upravljeno protiv Hrista licno. Zivot
koji je ziveo i ono što je ucio je stvarna meta
(cilj). Petar ovo cisto objašnjava: "Ljubazni!
Ne cudite se vrucini (vatrene patnje) koja vam se
dogadja za kušanje vaše, kao da vam se što
novo dogadja; Nego se radujte što stradate s
Hristom, da biste, i kad se javi slava njegova, imali
radost i veselje" (Prva poslanica Petrova, Glava
4:12-13).
Da li su pravedni ljudi oduvek trpeli
patnju u sluzbi Bogu?
"Uzmite, braco moja,
za ugled stradanja proroke koji govoriše u ime
Gospoda. Gle, blazene nazivamo one koji pretrplješe…"
(Poslanica Jakovljeva, Glava 5:10; uporedite Jevrejima
poslanica, Glava 11:24-26).
"Vjerom Mojsije, kad
bi veliki, ne htjede da se naziva sin kceri Faraonove;
I bolje stradati s narodom Bozijim, nego li imati
zemaljsku sladost grijeha: Drzavši sramotu Hristovu
za vece bogatstvo od svega blaga Misirskoga (Egipta);
jer gledaše na platu."
Svi Boziji proroci su trpeli
patnju u njihovoj vernoj sluzbi Boga. Neki su preziveli,
drugi izgubili zivot. Prorok Danilo je bacen u jamu
s lavovima zbog njegove vere i prakse, ali mu je Bog
pomogao (Knjiga proroka Danila, Glava 6:15-23). Danilova
tri prijatelja - Sedrah, Misah, i Avdenago - su bili
osudjeni na smrt u "pec ognjenu uzarenu"
zato što nisu hteli da se klanjaju idolima, ali
ih je Bog sa cudnim dogadjajem izbavio i poštedeo
njihove zivote (Knjiga proroka Danila, Glava 3:8-29).
David je stalno dozivao Boga
da ga izbavi od neprijatelja (Psalam 7:1-2; 18:17-19).
Ali trebamo narocito da primetimo njegovo poverenje
u Boga: "Gle, oko je Gospodnje na onima koji
ga se boje, i na onima koji cekaju milost njegovu.
On ce dušu njihovu izbaviti od smrti, i prehraniti
ih u gladne godine (Psalam 33:18-19). Generalno, Bozija
volja je da spasi svoje sluge. Neki su ipak mucenicki
ubijeni radi Bozjeg carstva, a drugima ce se isto
desiti da u našoj buducnosti mucenicki izgube
svoj zivot.
Isaija se tradicionalno smatra
prorokom koji je ubijen, "isecen testerom na
dva" (Jevrejima poslanica, Glava 11:37). "Kamenjem
pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani
biše, od maca pomriješe; idoše u kozusima
i u kozijim kozama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti."
Citamo da su "drugi pobijeni, ne primivši
izbavljenja, do dobiju bolje vaskrsenije" (stih
35). "A drugi ruganje i boj (bicem prebijeni)
podnesoše, pa još i okove i tamnice"
(stih 36). Stefan, odmah pre mucenicke smrti, jauknuo
je onima koji su ga gadjali kamenjima: "Kojega
od proroka ne protjeraše oci vaši? I pobiše
one koji naprijed javiše za dolazak pravednika
(Isusa Hrista), kojega vi sad izdajnici i krvnici
postadoste" (Djela apostolska, Glava 7:52).
Oduvek je tako bilo. Pocelo
je sa Kainom i Aveljom. "Jer je ovo zapovijest,
koju custe iz pocetka, da ljubimo jedan drugoga. Ne
kao što Kain bješe od necastivoga i zakla
brata svojega, i za koji ga uzrok zakla? Jer djela
njegova bijahu zla, a brata mu pravedna" (Prva
poslanica Jovanova, Glava 3:11-12).
Sveto Pismo objašnjava
da "Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak
na svojim putovima, prezire ga" (Price Solomunove,
Glava 14:2). Ljudi koji ne idu Bozijim putem indirektno
izrazavaju odbojno ponašanje prema Njemu iskaljivanjem
prezira i ljutine na Njegove sluge. Petar opisuje
ovaj stav vrlo dobro: "Za to se cude što
vi ne trcite s njima u to isto neuredno zivljenje,
i hule na vas" (Prva poslanica Petrova, Glava
4:4).
Koji apostol je saznao da ce njegova
sluzba biti puna nevolje i patnje?
"A ja cu mu pokazati
(apostolu Pavle) koliko mu valja postradati za ime
moje"; (Djela apostolska, Glava 9:16; uporedite
Timitiju poslanica druga, Glava 1:11-12).
"Za koje sam ja postavljen
apostol i ucitelj neznabozaca. Zaradi kojega uzroka
i ovo stradam; ali se ne stidim, jez znam kome vjerovah,
i uvjeren sam da je kadar amanet moj sacuvati za dan
onaj."
Kada je Bog prvo pozvao i
obratio ga, apostol Pavle je saznao da ce deo njegove
sluzbe Bogu biti da trpi patnju. Trpljenje patnje
ga je direktno povezalo sa velikom svrhom njegovog
poziva. Primio je zadatak od vaskrsnutog Isusa Hrista
da ide ne-Jevrejima "Da im otvoriš oci da
se obrate od tame k vidjelu i od oblasti sotonine
k Bogu … " (Djela apostolska, Glava 26:18).
Njegova misija je izazvala zestoku opoziciju i proganjanje.
Kakve razlicite nevolje i patnje
je susreo apostol Pavle?
"Triput sam bio šiban,
jednom su kamenje bacali na me, tri puta se ladja
sa mnom razbijala, noc i dan proveo sam u dubini morskoj.
Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama,
u strahu od hajduka, u strahu od rodbine, u strahu
od neznabozaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji,
u strahu na moru, u strahu medju laznom bracom; U
trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i
zedji, u mnogom pošcenju, u zimi i golotinji;
Osim što je spolja, navaljivanje ljudi svaki
dan, i briga za sve crkve" (Korincanima poslanica
druga, Glava 11:25-28).
Citajte Korincanima poslanica
druga, Glava 11:23-32 - Pavlov zivopisan opis mnogih
ponizenja, opasnosti i povreda koje je trpeo u izvršenju
misije da proširi jevandjelje nadaleko i naširoko.
Opisao je neprestanu patnju dok je proglašavao
jevandjelje o Bozijem carstvu. Hraniti stado Bozije,
clanove Bozje Crkve, je takodje bio vitalni deo njegove
misije, kao i Pavlova ljubazna briga za crkve, što
je bio za njega veliki teret.
Pavle rece: "Ugledajte
se ma mene, kao i ja na Hrista" (Korincanima
poslanica prva, Glava 11:1). Dakle i mi cemo saznati
da nije moguce da se širi jevandjelje u ovom
haoticnim i od greha bolesnom svetu bez susreta opozicije
i progona. Necemo svi doziveti takvo suprostavljanje
na takav isti nacin i u takvom stepenu. Hristos zna
naše mogucnosti; razume talente i limite svakog
clana. Ali trpljenje patnje radi proširenja Bozje
istine je sudbina svih istinitih hrišcana. Ovo
je bio stalni faktor u Pavlovom zivotu i zivotu njegovih
drugova (Korincanima poslanica prva, Glava 4:11-12).
Kako je Pavlovo gonjenje uticalo
na njegovu reputaciju?
"U kojemu trpim zlo
do samijeh okova kao zlocinac; ali se rijec Bozija
ne veze" (Timotiju poslanica druga, Glava 2:9).
Pavle je radio obavijen oblakom
sumnje i laznog svedocanstva. Vecina jevrejskih lidera
su ga smatrali za izdajnika (promenio je religiju),
a i Rimljani su mnogo puta bili nesigurni da li da
ga smatraju kao zabludjelog rimskog drzavljanina (imao
je rimsko drzavljanstvo), ili hronickog smutljivca
i kriminalca. Na kraju su ga ubili zbog njegove vere.
Da li pokazivanje hrišcanske
brige prema drugima moze da bude rizicno?
"Pozdravite Priskilu
i Akilu, pomocnike moje u Hristu Isusu, Koji za dušu
moju svoje vratove poloziše, kojima ne ja jedan
zahvlaljujem, negi i sve crkve neznabozacke, i domašnju
crkvu njihovu" (Rimljanima poslanica, Glava 16:3-4;
uporedite Filibljanima poslanica, Glava 1:25-30).
"I evo znam jamacno
da cu biti i ostati kod sviju vas na vaš napredak
i radost vjere, Da hvala vaša mnome izobiluje
u Hristu Isusu kad vam opet dodjem. Samo zivite kao
što se pristoji jevandjelju Hristovu, da vas
vidim kad dodjem ili ako vam ne dodjem da cujem za
vas da stojite u jednome duhu i jednodušno borite
se za vjeru jevandjelja, I ni u cem da se ne plašite
od protivnika; koje je njima znak pogibli a vama spesenija,
i to od Boga; Jer se vama darova Hrista radi ne samo
da ga vjerujete nego i da stradate za nj, Imajuci
onu istu borbu kakovu u meni vidjeste i sad cujete
za mene."
Rani hrišcani su rizikovali
zivote da pomognu Pavlu i drugim crkvenim clanovima.
Oni su patili rad Bozijeg carstva i sluzbe njihovih
saradnika - za marljivu praksu Zlatnog Pravila.
Rimljanima poslanica tumaci
da "Radujte se s radosnima, i placite s placnima"
(Rimljanima poslanica, Glava 12:15). Ako stvarno volimo
druge, neki put cemo patiti za njih i sa
njima - umesto njih ili u bolnoj stvarnosti, jer hrišcani
su "mnogi jedno tijelo u Hristu, a po sebi smo
udi jedan drugome" (stih 5) i deo istog tela,
ove je nacin suzbe jedan prema drugome i poštovanje
Bogu (stih 1). "...znajuci da se takova stradanja
dogadjaju vašoj braci po svijetu" (Prva
poslanica Petrova, Glava 5:9).
Kakva je pristojna hrišcanska
reakcija na nepravedno postupanje drugih?
"A ako li kao Hrišcanin,
neka se ne stidi, vec neka slavi Boga u ovom dogadjaju"
(Prva poslanica Petrova, Glava 4:16).
"Za to i koji stradaju
po volji Bozijoj neka mu kao vjernome tvorcu predadu
svoje u dobrijem djelima" (stih 19).
Isus je objasnio Svojim ucenicima
zašto bi trebalo da reaguju na nepravdu ljubavlju,
dobrotom, i dobrim radom. "A ja vam kazem: ljubite
neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu,
cinite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu
za one koji vas gone; Da budete sinovi oca svojega
koji je na nebesima; jer on zapovjeda svome suncu,
te obsjava i zle i bobre, i daje dazd pravednima i
nepravednima. Jer ako ljubite one koji vas ljube,
kakovu platu imate? Ne cini li to i carinici? I ako
Boga nazivate samo svojoj braci, šta odviše
cinite? Ne cine li tako i neznabošci? Budite
vi dakle savršeni, kao što je savršen
otac vaš nebeski" (Jevandjelje po Mateju,
Glava 44-48).
Hrišcani su pozvani da
budu "vidjelo svijeta" (Jevandjelje po Mateju,
Glava 5:14). Oni treba stalno da reflektuju karakter
Boziji koji obezbedjuje potrebe za zivot i takodje
za nepravedne. Treba da zive kao primer drugima i
u teškim neprilikama. "I vi se ugledaste
na nas i na Gospoda primivši rijec u velikoj
nevolji s radošcu Duha svetoga, Tako da postadoste
ugled svima koji vjeruju u Macedoniji i u Ahaji"
(Solunjanima poslanica prva, Glava 1:6-7).
Kako hrišcanin treba da se oseca
kada pati za Bozije carstvo?
"Jer mislim da stradanja
sadašnjega vremena nijesu ništa prema slavi
koje ce nam se javiti" (Rimljanima poslanica,
Glava 8:18).
Niko nije razumeo sudbinu
hrišcana bolje od Pavla. Osim patnji opisanih
ranije, on je morao da trpi "zalac u meso"
- mozda hronican zdravstveni problem - o kojem se
molio Bogu tri puta da ga skloni. "I rece mi:
dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti
pokazuje sa svijem" (Korincanima poslanica druga,
Glava 12:7-9).
Imati cistu perspektivu za
buducnost i razum za Boziju svrhu za nas je kriticno
u pogledu teškoca u zivotu. Jedino kada ozbiljno
gledamo unapred na slavu Bozjeg carstva mozemo gledati
na našu patnju i teškocu iz prave perspektive.
Naravno da naša proba i patnja je realna i ne
moze se pozeleti od nas. Ali njihova dugotrajna vaznost
je beznacajna, ogradjena granica u poredjenju sa sigurnom
realizacijom našeg poziva (Filibljanima poslanica,
Glava 3:11-14). (Za jasnije razumevanje Bozje svrhe
za vas, potrazite besplatnu kopiju knjizice Šta
je Vaša Sudbina? iz naše kancelarije
najblize vama.).
IZBEGAVANJE NEPOTREBNE PATNJE
Pošto greh
je glavni razlog patnje, mnoštvo nepotrebne patnje
moglo bi se izbeci jednostavno vernim slušanjem
Boga, odrzavanjem Njegovih zapovesti u slovu i u duhu.
Izbegavanje patnje takodje moze da obuhvati pazljivo
odrzavanje principa mentalnog, emocionalnog i fizickog
zdravlja. Takvi principi su utemeljeni na Deset Zapovesti
i mogu se pronaci svuda u celoj Bibliji.
Da li Biblija upozorava da ne donosimo
sebi patnju zbog greha?
"Samo da ne postrada
koji od vas kao krvnik, ili kao lupez, ili kao zlocinac,
ili kao onaj koji se miješa u tudje poslove"
(Prva poslanica Petrova, Glava 4:15).
Šta se dešava onima koji
ne poslušaju ovaj savet?
"Jer mrziše na
znanje, i straha Gospodnjega ne izabraše; Ne
pristaše na moj savjet, i preziraše sva
karanja moja. Za to ce jesti plod od putova svojih,
i nasitice se savjeta svojih. Jer ce lude ubiti mir
njihov, i bezumne ce pogubiti sreca njihova"
(Price Solomunova, Glava 1:29-32).
Citamo o mnogim primerima
patnje koju mozemo naneti sebi jednostavno kada ne
slušamo osnovnu mudrost Bozje Reci. Na primer:
"Velik gnjev pokazuj kad praštaš kar,
i kad oprostiš, poslije vecma pokaraj" (Price
Solomunove, Glava 19:19). Takodje, "lijenjost
navodi tvrd san, i nemarljiva duša gladovace"
(stih 15).
Finansijski problemi su mnogo
puta rezultat preuzete legalne odgovornosti za dugove
drugih: "Zlo prolazi ko se jacmi za tudjina;
a ko mrzi na jamstvo, bez brige je" (Price Solomunove,
Glava 11:15).
Nesreca i neopreznost doprinose
tešku patnju. Neki zanati i delatnost su nerazdvojivo
opasniji od drugih. "Ko hodi bezazleno, hodi
pouzdano; a ko je opak na putovima svojim, poznace
se" (Price Solomunove, Glava 10:9).
Bolest, naravno, je još
jedan glavni uzrok patnje. Razlozi za bolest su suviše
za spisak. Medjutim, Bog je obecao starom Izraelu
da, ako marljivo drzi Njegovo uputstvo, što ukljucuje
dijetske, sanitetsko-zdravstvene i poljoprivredne
zakone, On im nece zadati bol bolesti koje je naneo
Egipcanima (Druga knjiga Mojsijeva, Glava 15:26).
On ih je upozorio, medjutim, ignorisanje Njegovog
uputstva vodice u bolesti i oboljenja (Peta knjiga
Mojsijeva, Glava 28:58-61). Kontrola bolesti je tako
povezana sa slušanjem i drzanjem Bozjeg uputstva.
Uz pridrzavanju jednostavnih
principa kao što su sprecavanje, pazljivost,
dobra dijeta i cistoca, mozemo da smanjimo mnoge patnje
od kojih dolaze zarazne bolesti. Potrebno je i da
zajednice gradjana - cak i nacije - rade zajedno da
ociste okolinu i da ponovo uspostave cvrste principe
poljoprivrede, kvalitet vazduha, procese jela i druge
zdravstene potrebe da bi naveli covecanstvo na odlicno
zdravlje. Mnoge od ovih potrebnih mera morace da pricekaju
na povratak Hrista na ovu Zemlju da uvede carstvo
Njegovo.
Produzeno i opsesivno osecanje
krivice je mnogo puta glavni, ali i preventivni razlog
emocionalne agonije. Neki put osecanje krivice je
prirodno i dobro, ali ono treba da navede na pokajanje
koje je lek za krivicu (Korincanima poslanica druga,
Glava 7:10). Bog je milostiv. Rešenje je da se
ide Bogu, u pokajnickom stavu, za ljubaznost i oproštenje
koje On obecava.
Citamo da "Jer ako i
sedam puta padne pravednik, opet ustane, a bezboznici
propadajaju u zlu" (Price Solomunove, Glava 24:16).
Treba da trazimo Bozju milost redovno i cesto. Bog
je obecao: "ako grijesi vaši budu kao skerlet,
postace bijeli kao snijeg; ako budu crveni kao crvac,
postace [beli] kao vuna..." (Knjiga proroka Isaije,
Glava 1:18-19).
Ovi primeri su jednostavno
samo pocetak u sprecavanju nepotrebne patnje koju
sebi mozemo naneti. Oni takodje pokazuju zašto
nam je potrebna ravnoteza u razumevanju šta je
uzrok patnje. Mnogo patnje covecanstva moze se izbeci
podesnim znanjem, razumevanjem, mudrošcu i poslušanjem.
Gde da pronadjemo prakticno uputstvo
kako da sprecavamo nepotrebnu patnju?
"Price Solomunove
sina Davidova, cara Izrailjeva, Da se poznaje mudrost
i nastava, da se razumiju rijeci razumne, Da se prima
nastava u razumu, u pravdi, u sudu, i u svemu što
je pravo, Da se daje ludima razboritost, mladicima
znanje i pomnjivost" (Price Solomunove, Glava
1:1-5).
Ne treba zanemariti knjigu
„Price Solomunove" kada nam je potrebna
prakticna pomoc u razumevanju principa ispravnog razmišljanja
i zivota. Ta knjiga nam moze pomoci veoma mnogo u
poboljšanju naših medjuljudskih odnosa i
našem hrišcanskom zivotu. Mnoge naše
patnje i nesrece dolaze od pogrešnog rukovodjenja
svakodnevhnih susreta sa drugima. Mnogo puta nedostaje
nam diplomatije. Treba nam Bozja mudrost u postupanju,
saradnji i drugarstvu s ljudima.
Iako mnogo puta sebi nanosimo
patnju, Bozja prednost je da dozivimo suprotno iskustvo.
Vera da Bog ima neku zelju da gleda ljudsku patnju
je uopšte pogrešno shvatanje Njegovog karaktera.
On nema nikakvu zelju da vidi smrt bezboznika (Knjiga
proroka Jezekilja, Glava 33:11). Mnogo puta je odlozio
kaznu u nadi da ce doci do pokajanja (Druga Poslanica
Petrova, Glava 3:9). On zahteva da cela familija covecanstva
stekne spasenje u Njegovom carstvu (Timotiju poslanica
prva, Glava 2:4). On ne voli da patimo.
Citamo o mnogim primerima patnje koju nanosimo
sebi jednostavno zbog ignorisanja osnovne mudrosti
koja je Bozja Rec. Na primer: "Velik gnjev pokazuj
kad praštaš kar, i kad oprostiš, poslije
vecma pokaraj."
Uzrok i posledica:
veoma previdjen princip
Trag mnogih
tragedija i patnji moze se pronaci u njihovom uzroku:
u našim sveljudskim akcijama i odlukama. U svetu
slobode izbora, neki izbori neizbezno vode prema lošem
rezultatu.
Postupci proizvode posledice.
Znamo da beremo to što smo posejali, ali ne shvatamo
izvor te izreke - Biblija (Galatima poslanica, Glava
6:6-7). Hiljadama godina ranije jedan prijatelj Jovov
- ne tudjinac patnje - je osmatrao "kako sam
ja vidio, koji oru muku i siju nevolju, to i zanju"
(Knjiga o Jovu, Glava 4:8).
Vekovima kasnije hebrejski
prorok Osija gleda zalosno duhovno stanje kraljevstva
Izraelskog. Idolopoklonstvo, nasilje i nemoralnost
su bili opšta pojava (Knjiga proroka Osije, glava
2, i glava 4). U roku od nekoliko godina snazna asirska
imperija doci ce na njih sa istoka i opustošiti
kraljevinu, poklati na hiljade stanovnika i progoniti
prezivele Izraelce u ropstvo. Bog je otkrio proroku
Osiji šta dolazi na njih i zašto. "Jer
siju vjetar, pa ce zeti oluju; stabiljke nece imati,
klica ne ce dati brašna; da bi i dala, prozdrijece
ga tudjinci" (Knjiga proroka Osije, Glava 8:7).
"Oraste bezboznost, zeste bezakonje, jedoste
plod od lazi; jer si se pouzdao u svoj put, u mnoštvo
svojih junaka" (Knjiga proroka Osije, Glava 10:13).
Bilo je neizbezno da ce ih konacno stici njihov narodni
greh.
Kad hiljade poginu usled prirodnih
nesreca - uragana, tajfuna, tornada i suše -
narod krivi Boga. Dakle, kao što Bog rece starom
Izraelu, On bi ih blagoslovio dobrim vremenskim uslovima
jedino ako Ga slušaju (Treca knjiga Mojsijeva,
Glava 26:3-4; Peta knjiga Mojsijeva, Glava 28:12).
Mnogi izaberu da ne poslušaju. Ta odluka utice
ne samo na njihove zivote nego i na zivote njihove
dece koja su pala kao zrtve lošeg izbora svojih
roditelja. Nevini cesto pate zbog greha drugih. To
je jedan od tragicnih posledica pogrešnog izbora.
Kada analiziramo patnju mnogo
mozemo da naucimo ako samo potrazimo posledicu iduci
ka njenom uzroku. Price Solomunove 22:3 upozoravaju
nas da razmotrimo dugotrajne posledice našeg
izbora: "Pametan covjek vidi zlo i skloni se,
a ludi idu dalje i placaju."
Kada uvidimo glavnu posledicu
patnje, mnogo puta ne treba gledati dalje od sebe.
U jednom ili drugom pravcu posmatranja, greh je najveci
razlog koji lezi u korenu mnogih patnji.
Dugotrajno i obuzimajuce osecanje krivice je
cesto glavno, ali moze biti sprecen uzrok emotivne
agonije.
POMOC ZA STRADALNIKE
Da li Hristos i Bog Otac sazaljevaju
stradalnike?
"I izavavši Isus
vidje mnogi narod, i sazali mu se za njih, i iscijeli
bolesnike njihove" (Jevandjelje po Mateju, Glava
14:14).
"A gledajuci ljude sazali
mu se, jer bijahu smeteni i rasijani kao ovce bez
pastira" (Jevandjelje po Mateju, Glava 9:36).
"Kad dakle vi, zli buduci,
umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko ce
više otac vaš nebeski dati dobra onima koji
ga mole?" (Jevandjelje po Mateju, Glava 7:11).
Zašto Bog ne olakša patnju
covecanstva sada?
"I ne mogaše
ondje ni jednoga cuda da ucini, osim što malo
bolesnika iscijeli metnuvši na njih ruke. I divljaše
se nevjerstvu njihovome. I idjaše po okolnijem
selima i ucaše" (Jevandjelje po Marku, Glava
6:5-6).
"Jerusalime, Jerusalime,
koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane
k sebi! Koliko puta htjeh da skupim ceda tvoja, kao
što kokoš skuplja pilice svoje pod krila,
i ne htjeste!" Jevandjelje po Mateju, Glava 23:37).
Nevoljnost covecanstva u celini
da veruje u Boga i sluša Boga je stvarni razlog
za patnju sveta. Jedino kada se covecanstvo iskreno
pokaje, posle Hristovog drugog dolaska, narod ce doci
do spoznaje onog stanja što razdvaja veru i milost.
Bog je spreman do pokaze Svoju milost i obaspe ih
sazaljenjem i ljubaznošcu. Ali njihovo pokajanje
i saradnja su preduslov za to.
Nazalost, vecina naroda morace
prvo da saceka da Isus promeni stav i ponašanje
celog sveta. U naše vreme narod se jednostavno
nece potciniti Bozjoj volji, kao što Isus objašnjava:
"Ovi ljudi priblizavaju se k meni ustima svojijem,
i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji
od mene" (Jevandjelje po Mateju, Glava 15:8).
Covecanstvo pati zbog toga.
Šta je Isus Hrist vec uradio
da olakša patnju?
"Da se zbude što
je kazao Isaija prorok govoreci: on nemoci naše
uze i bolesti ponese" (Jevandjelje po Mateju,
Glava 8:17).
Hristova smrt placa za naše
grehe da bismo mogli da se pomirimo s Bogom (Kološanima
poslanica, Glava 1:21-22). Pa zašto onda narod
nastavlja da pati? Premda je Isus uzeo nad Sebe smrtnu
kaznu koju smo zaradili zbog naših greha (Rimljanima
poslanica, Glava 6:23; Jevrejima poslanica, Glava
10:10,12), to ne znaci da su sve posledice greha automatski
uklonjene. Greh donosi ogromnu patnju tela i uma.
Zaista, jedno i drugo su tesno povezani. Negativno
umno ili emotivno stanje (osecanje), stres, utice
na fizicko telo i bolest.
Jedan od razloga Isusovog
dolaska na ovaj svet je da tretira našu fizicku
i emotivnu bol i patnju. Njegova licna patnja cini
mogucim naše fizicko i emotivno isceljenje. Pre
Njegove smrti raspecem bio je nemilosrdno tucen da
se skoro nije mogao prepoznati kao ljudsko bice. Uzeo
je na Sebe takodje i fizicke posledice naših
greha, tako da se mi, zbog Njega, mozemo izleciti
(Prva poslanica Petrova, Glava 2:24). Takodje, zbog
Njegovog zrtvovanja dolazi vreme kada ce sva patnja
biti ukinuta zauvek (Otkrivenje Jovanovo, Glava 21:4).
Kako je Isus definisao Njegovu misiju
na pocetku svoje sluzbe?
"Duh je Gospodnji
na meni; za to me pomaza da javim jevandjelje siromasima;
posla me da iscijelim skrušene u srcu; da propovjedim
zarobljenima da ce se otpustiti, i slijepima da ce
progledati; da otpustim suznje; I da propovijedam
prijatnu godinu Gospodnju" (Jevandjelje po Luci,
Glava 4:18-19). Citat (Knjiga proroka Isaije, Glava
61:1-2).
"Duh je Gospoda Boga
na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase
krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim
zarobljenima slobodu i suznjima da ce im se otvoriti
tamnica, Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan
osvete Boga našega, da utješim sve zalosne"
(Knjiga proroka Isaije, Glava 61:1-2).
Bog Otac je poslao Isusa da
ispuni ovaj propis (Jevandjelje po Luci, Glava 4:20-21),
o kome je pisao vekovima pre toga prorok Isaija. Ovo
je u dodatku Njegove prvobitne misije da da Svoj zivot
za grehe covecanstva. Sve cetiti knjige Jevandjelja
potvrdjuju Isusov uzoran zivot olakšanja patnje
Njegovih drugova (ljudskih bica).
Kako je Isus ispunio tu propisanu
misiju?
"I prohodaše
po svoj Galileji Isus uceci po zbornicama njihovijem,
I propovijedajuci jevandelje o carstvu, i iscjeljujuci
svaku bolest i svaku nemoc po ljudima. I otide glas
o njemu po svoj Siriji i privedoše mu sve bolesne
od razlicnijeh bolesti i s razlicnijem mukama, i bijesne
(od demona), i mjesecnjake, i uzete, i iscijeli ih"
(Jevandjelje po Mateju, Glava 4:23-24).
Da li je Isus osnazio Njegove ucenike
da izlece druge?
"Sazvavši pak
dvanaestoricu dade im silu i vlast nad svijem djavolima,
i da iscjeljuju od bolesti. I posla ih da propovijedaju
carstvo Bozije, i da iscjeljuju bolesnike" (Jevandjelje
po Luci, Glava 9:1-2). Uporedite sa Jevandjeljem po
Marku, Glava 6:13; Jevandjeljem po Luki, Glava 10:1-2,
9).
"I djavole mnoge izgonjahu;
i mazahu uljem mnoge bolesnike; i iscjeljivahu"
(Jevandjelje po Marku, Glava 6:13).
"A po tom izabra Gospod
i drugijeh sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva
pred licem svojijem u svaki grad i u mjesto kuda šcaše
sam doci. A rece im: zetva je dakle velika a poslenika
malo; nego se molite gospodaru od zetve da izvede
poslenike na zetvu svoju. I iscjeljujte bolesnike
koji su u njemu (kojem gradu), i govorite im: priblizi
se k vama carstvo Bozije" (Jevandjelje po Luci,
Glava 10:1-2, 9).
Lecenje je oduvek bilo jedno
od Bozjih blagoslova za covecanstvo. Ali samo malo
ljudi ima poverenje u tu cudesnu biblijsku istinu.
Kada smo bolesni, obavešteni smo da upitamo starešine
u Crkvi da se pomole za nas, pomazu uljem (maslinovim)
u ime Gospoda (Poslanica Jakovljeva, Glava 5:14).
Nama je onda receno da "I molitva vjere pomoci
ce bolesniku, i podignuce ga Gospod; i ako je grijehe
ucinio, oprostice mu se" (stih 15). Ulje je simbolicno
snaga isceliteljska Bozjeg Svetog Duha.
Kada su starešine zauzete
na putu - zato što je Crkva cesto razbacano telo
(geografske lokacije) - Bog je pribavio biblijski
nacin za tu situaciju. Specijalni miropomazani štof
(tkanina) moze se poslati bolesniku po zelji (Djela
Apostolska, Glava 19:11-12).
Isus i Pavle takodje uce hrišcane
da slave novozavetnu Pasha i da ucestvuju u njenim
simbolima (Jevandjelje po Luki, Glava 22:19-20; Korincanima
poslanica Prva, Glava 11:23-25). Vino u toj sluzbi
je simbol Hristove krvi koja se proliva za naše
grehe, a hleb je simbol Hristovog tela koje je prelomljeno
za nas. Isus Hrist je preuzeo našu fizicku, umnu
i emotivnu patnju na Sebe. On je "sluga"
o kojem je prorok pisao u Knjizi proroka Isaije, Glava
52 i 53, koji pati za nas. Oprezno procitajte te dve
glave da razumete patnju Hristovu koju je doziveo
za nas. Onda uporedite to sa izveštajima svedoka
o Njegovoj patnji (Jevandjelje po Mateji, Glava 26-28).
Kakvu drugu specijalnu pomoc nam je dala Hristova
patnja?
"Za to bješe
duzan u svemu da bude kao braca, da bude milostiv
i vjeran poglavar sveštenicki pred Bogom, da
ocisti grijehe narodne. Jer u cemu postrada i iskušan
bi u onome moze pomoci i onima koji se iskušavaju"
(Jevrejima poslanica, Glava 2:17-18).
Jedino je Isus Hrist postavio
savršen primer izbegavanja greha. U toku zivota
na zemlji cvrsto je odloleo iskušenjima. Nikada
ni jedanput nije dozvolio da udje u greh (Prva poslanica
Petrova, Glava 2:22). On se drzao blizu Oca i molio
se ozbiljno u vreme potrebe (Jevandjelje po Marku,
Glava 1:35; Jevandjelje po Jovanu, Glava 11:41-42).
1-42). Ali i On je morao jauknuti Bogu "s vikom
velikom i sa suzama" (Jevrejima poslanica, Glava
5:7). Kada se priblizimo Bogu Ocu molitvom za pomoc,
mozemo znati da Isus Hrist, naš poglavar, razume
našu borbu sa našim fizickim, ljudskim slabostima
(Jevrejima poslanica, Glava 4:15).
Kada greh muci svakog od nas,
potrebna nam je pomoc da ga savladamo, kao što
Pavle objašnjava: "Jer znam da dobro ne
zivi u meni, to jest u tijelu mojemu. Jer htjeti imam
u sebi, ali uciniti dobro ne nalazim" (Rimljanima
poslanica, Glava 7:18).
Pavle zna od kuda moze dobiti
pomoc za borbu protiv greha: "Ja nesrecni covjek!
Ko ce me izbaviti od tijela smrti ove? Zahvaljujem
Bogu svojemu kroz Isusa Hrista Gospoda našega.
Tako dakle ja sam umom svojijem sluzim zakonu Bozijemu
a tijelom zakonu grjehovnome" (Rimljanima poslanica,
Glava 7:24-25).
Jedan za drugim ponovo nalazimo
izveštaje u knjigama Jevandjelja gde se Isus
iz Nazareta susrece sa ljudskom patnjom direktno -
preduzimajuci akciju da olakša patnje drugih.
On je bio pun sazaljenja i uspostavio za nas perfektni
primer. Naš Spasitelj zna iz prve ruke kako da
izdrzi naporne prohteve tela i da ga uspešno
savlada. On zna tacno gde i kako da pomogne u borbi
s grehom. On zeli da Mu pridjemo slobodno za olakšanje
- za snagu da izdrzimo - kad god nam zatreba (Jevremija
poslanica, Glava 4:14-16).
Na koje druge vazne nacine je Isus
još olakšao patnju?
"I izašavši
Isus vidje narod mnogi, i sazali mu se, jer bijahu
kao ovce bez pastira; i poce ih uciti mnogo"
(Jevandjelje po Marku, Glava 6:34).
Svet ima krajnju potrebu za
ispravnim vaspitanjem po bibliskim principima da bi
naucio kako da zivi. Hebrejski prorok Osija se pozalio
na zivot naroda: "Izgibe moj narod, jer je bez
znanja" (Knjiga proroka Osije, Glava 4:6).
Princip uzroka i posledice
nikada nije prestao da deluje. Patnja je posledica
koja je mnogo puta razlog neznanja i greha. Da bismo
se suocili sa patnjom direktno, morali bismo da zivimo
u harmoniji sa biblijskim zakonom i principima, inace
bismo izazvali sebi nepotrebnu patnju.
Mnoge patnje i nesrece poticu od pogrešnog
vodjenja naših svakodnevnih odnosa sa drugima.
Potrebna nam je Bozja mudrost u odnosu sa kolegama
i drugim ljudskim bicima.
VREME I SLUCAJ
Biblija upucuje
na još jedan aspekt ljudske patnje koji je nazvan
"vreme i slucaj" u Knjigi Propovjednikovoj,
Glava 9:11. Mnogo dobrih i loših stvari se dešava
ljudima bez obzira da li su dobri ili zli. Kao što
Isus objašnjava, Bog pušta kišu na
pravedne i nepravedne (Jevandjelje po Mateju, Glava
5:45).
Kakav je Isusov pogled na jednu tragicnu
nesrecu u Jerusalimu?
"Ili oni osamnaest
što na njih pade kula Siloamska i pobi ih, mislite
li da su oni najkrivlji bili od sviju Jerusalimljana?
Ne, kazem vam, nego ako se ne pokajate, svi cete tako
izginuti" (Jevandjelje po Luci, Glava13:4-5).
Isus potvrduje princip o kojem
je Kralj Solomun pisao skoro 1.000 godina ranije:
"Opet vidjeh pod suncem da nije do brzijeh trka,
ni rat do hrabrijeh, ni hljeb do mudrijeh, ni bogatstvo
do razumnijeh, ni dobra volja do vještijeh, nego
da stoji do vremena i zgode" (Knjiga Propovjednikova,
Glava 9:11).
Isus belezi da dogadjaj u
Siloamu nije bila bozanska kazna za poginule zbog
njihovog greha. Premda drugi faktori, kao na primer
loša konstrukcija i postupci odrzavanja bi mogli
da budu deo problema, bilo je uostalom vreme i slucaj
to što se desilo poginutima u Siloamu zato što
su se našli na pogrešnom mestu u pogrešnom
trenutu.
Ali Hristos se zauzima za
one koji su izbegli tu nesrecu da se pokajaju od greha
i, zbog implikacija, pocnu zivot u harmoniji sa Bozijim
planom i svrhom. Takve tragedije treba da budu snazna
opomena da se akcija preduzme sada da se uspostavi
duhovnia kuca u red. Zašto odloziti spasenje?
Zašto odugovlaciti pokajanje? Zašto ne postupiti
sada? To naglašava Isus Hrist u svom komentaru.
Kakvu pouku je Isus izvukao od nesrece
drugih iz još jednog tragicnog incidenta?
"U to vrijeme pak
dodjoše neki i kazaše za Galilejce kojijeh
krv pomiješa Pilat sa zrtvama njihovijem. I odgovarajuci
Isus rece im: mislite li da su ti Galilejci bili najgrješniji
od sviju Galilejaca, jer tako postradaše? Ne,
kazem vam, nego ako se ne pokajate, svi cete tako
izginuti" (Jevandjelje po Luci, Glava 13:1-3).
U ovom incidentu je rimska
vlast izgleda pobila nekoliko Galilejca koji su došli
da poklone Bogu (zrtvujuci jagnjad) u Jerusalim. Isus
podvlaci da su ti ljudi propatili uzasnu smrt ne zato
što su bili nepravedni, nego zato što su
uhvaceni u vece dogadjaje. U nasilnoj situaciji nevini
ljudi su neki put povredjeni i ubijeni. Moze se desiti
svakome - ako Bog natprirodno ne štiti osobu
u tom odredjenom trenutku.
Treba poslušati savet
apostola Jakova: "Slušajte sad vi koji govorite:
danas ili sjutra poci cemo u ovaj ili u onaj grad,
i sjedicemo ondje jednu godinu, i trgovacemo i dobijacemo.
Vi koji ne znate šta ce biti sjutra. Jer šta
je vaš zivot? On je para, koja se za malo pokaze,
a po tom je nestane. Mjesto da govorite: ako Gospod
htjedbude, i zivi budemo, ucinicemo ovo ili ono"
(Poslanica Jakovljeva, Glava 4:13-15).
U Bozijem planu i svrhi On
ce vaskrsnuti sve zrtve fatalnih nesreca i drugih
tragedija. Oni koji su poginuli u takvim situacijama
nisu zauvek izgubljeni Bogu i svojim familijama. Isus
Hrist je licno obecao buduce vaskrsenje kada "ce
svi koji su u grobovima cuti glas sina Bozijega"
(Jevandjelje po Jovanu, Glava 5:28-29). Naša
besplatna knjizica
Boziji Plan u Praznicima: Obecana Nada za Celo Covecanstvo
potpuno objašnjava to vaskrsenje sa svim potrebnim
biblijskim detaljima.
Za sada narod mora da se bavi
sa posledicom patnje i mozda smrti. Pogledajte "Postupci
u Obracunu s Tugom," poslednja glava
naše besplatne knjizice Šta
se Dešava Nakon Smrti? Zatrazite besplatnu
kopiju.
Koji fundamentalni biblijski principi
nam pruzaju pravilan stav kada se dešava neobjašnjiva
patnja?
"Što je tajno
ono je Gospoda Boga našega, a javno je naše
i sinova naših do vijeka, da bismo izvršivali
sve rijeci ovoga zakona" (Peta knjiga Mojsijeva,
Glava 29:29).
Bog jednostavno ne otkriva
razlog za sve što se dešava s nama. Tako
nijedno ljudsko bice ne moze da predvida tacan odgovor
na svaki nesrecni rezultat. Bog moze da ne otkrije
neke stvari s ove strane Njegovog dolazeceg Carstva.
Ali, bilo koje stanje da je
u pitanju, uvek smo odgovorni da slušamo našeg
Tvorca i drzamo se u skladu sa Njegovim planom i svrhom.
Moramo da ostavimo sve drugo Bogu, strpljivo se oslonimo
na Njega u poverenju "a znamo da onima koji ljube
Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namjerenju"
(Rimljanima poslanica, Glava 8:28).
Kao što je receno u prošlim
lekcijama ovog kursa, razlog našeg postojanja
je jasan. Ali to ne znaci da razumemo kako ce sve
Bog izvršiti Njegov plan za nas. Ocekujemo puno
znanje i razum koje dolazi u vreme vaskrsenja. Svako
ucenje koje se predpodstavlja protiv našeg poziva
i istinitog biblijskog znanja koje ga podupire je
u krajnjem smislu lazno. Moramo biti oprezni da ne
dozvolimo neobjašnjivu patnju da nas ispuni gorcinom
i da ne izgubimo našu veru u Boga.
Mogucno je da ste vi ili vaši
voljeni stradali nemilosrdno i nepravedno od ruku
drugih. Tako nešto se dešava mnogima od
nas u odredjenim trenucima. Ako dopustimo da nas ispuni
gorcina zbog toga i da tezimo osveti nije dobra hrišcanska
reakcija. "Ne osvecujte se za sebe, ljubazni,
nego podajte mjesto gnjevu, jer stoji napisano: moja
je osveta, ja cu vratiti, govori Gospod" Bog
ce opravdati na Njegovom nacinu u Njegovom vremenu.
Uvek setite se da imamo samo
parcijalno znanje. Puno znanje doci ce tek kasnije.
Za razumevanje ovog principa apostol Pavle kaze: "Tako
sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda cemo
licem k licu; sad poznajem nešto, a onda cu poznati
kao što sam poznat" (Korincanima poslanica
Prva, Glava 13:12).
Isus Hrist je licno obecao buduce vaskrsenje
kada "ce svi koji su u grobovima cuti glas sina
Bozijega."
Ucenje od Jovove patnje
Patnja coveka
po imenu Jov objašnjava mnogo zašto je karakter
više vazan u Bozjim ocima nego neudobnost ili
bol u dozivljaju ovog zivota. Jov je bio izvanredno
pravedan covek. Pazljivo je izbegavao postupke koji
krše Bozji zakon. Ponašao se besprekorno.
Ali, kao i svi mi, imao je slabost (Jevandjelje po
Marku, Glava 14:38). On nije bio savršen.
Bog je odlucio da dopusti
test Jovovog karaktera da vidi kolika je njegova privrzenost
Njemu, kako bi izdrzao udar nesrece. Objašnjenje
o Jovu u Bibliji je da pruzi pomoc pravednicima kada
prolaze u zivotu kroz obeshrabrenje i dozive traumaticnu
povredu, da nauce poverenje u Boga i u strpljenju
da ocekuju rešenje svojih problema.
Bog je spomenuo sotoni pravedan
karakter Jovov (Knjiga o Jovu, Glava 1:8). "A
sotona odgovori Gospodu i rece: ...Ali pruzi ruku
svoju i dotakni se svega što ima, psovace te
u oci (Knjiga o Jovu, Glava 1:9-11). Kasniji dogadaji
su dokazali da je sotona u krivu. Jovoj karakter nije
bio toliko slab.
Bog je dozvolio sotoni da
ocerupa od Jova njegovu imovinu i njegovu familiju
i da mu zada bol od veoma jakih cireva (Knjiga o Jovu,
Glava 1:12-19). Jov iz pocetka je primio svoju sudbinu,
"I rece: go sam izašao iz utrobe matere
svoje, go cu se i vratiti onamo: Gospod dade, Gospod
uze; da je blagosloveno ime Gospodnje" (Knjiga
o Jovu, Glava 1:21).
Kasnije "tri prijatelja
Jovova cuše za sve zlo koje ga zadesi, i dodjoše
svaki iz svojega mjesta, Elifas Temanac i Vildad Sušanin
i Sofar Namacanin, dogovorivši se da dodju da
ga pozale i potješe" (Knjiga o Jovu, Glava
2:11). Posle nedelju dana zaljenja s njime, poceli
su da diskutuju njegovu nesrecu i patnju. Jov je nabrojao
svoje zalbe pokazajuci nepravednost zivota. Kasnije
se Bog saglasio s njime. Nije sve u zivotu pravicno
i fer.
Jovova tri prijatelja, medjutim,
bili su uvereni da je sve ovo Bog naneo na Jova zbog
kazne za neki tajni greh, nešto što je Jov
krio od svih osim od Boga. Jov je zestoko odbijao
da je tako nešto problem i bio je u pravu. Bog
je kasnije i to proverio.
Medjutim, za vreme ovog gubitka
i patnje, Jov je postpeno postao ozlojedjen na Boga.
Ovo se cesto dešava ljudima kada se nadju usred
neobjašnjive nesrece.
Mnoga poglavlja povezuju pogrešno
rasudjivanje i pogrešne optuzbe od Jovova tri
prijatelja i Jovovih odbijanja. Poslednji, mladji
od Jova prijatelj, Elijuj je progovorio i primetio
da je Jovova perspektiva iskrivljena i puna mane.
Jov je ubedio samog sebe da njegova nevolja ne sluzi
nikakvoj svrsi. Odlucio je da Bog jednostavno ne postupa
fer sa njim.
Elijuj je primetio da je Jov
potpuno opsednut time da je nevin bez i jedne greške
(Knjiga o Jovu, Glava 33:8-9) da je Jov kritikovao
Boga umesto trazio kakvu pouku bih naucio od svoje
nesrece. Na Jovove zalbe Elijuj odgovori: "Misliš
li da si pravo rekao: moja je pravda veca od Bozije?"
(Knjiga o Jovu, Glava 35:2).
Umesto da pogleda svoju nevolju
kao priliku za strpljenje i da popusti Bogu da ga
obrazuje, Jov je postao ozlojedjen prema svom Tvorcu.
On je zatvorio svoj um za mogucnost da moze da nauci
nešto dragoceno iz svoje patnje.
Jovova glavna zamerka je da
Bog nije reagovao prema njemu, da nije ispravno potvrdio
njegovu pravednost.
Onda je Bog izazvao Jova ako
moze da ukroti velika morska stvorenja, veliko stvorenje
stvoreno bez straha (Knjiga o Jovu, Glava 41:24-25).
"Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo
s njim, da bi stvoreno bilo da se nicega ne boji.
Što je god visoko prezire, car je nad svijem
zvijerjem." "Hoceš li udicom izvuci
krokodila ili uzem podvezati mu jezik? Hoceš
li mu provuci situ kroz nos? Ili mu šiljkom provrtjeti
celjusti? Hoce li te mnogo moliti, ili ce ti laskati?
(Knjiga o Jovu, Glava 40:20-28, 41:1).
Na kraju ce Jov uvideti da
je osnova njegovog problema bio nedostatak razumevanja
i prekomernog samopouzdanja u njegovu licnu pravednost.
Onda je promenio pogled na Bozje poštenje. Video
je da je njegov kritican stav prema Bogu bio pogrešan:
"Za to kazem da nijesam razumjevao; cudesno je
to za me, te ne mogu znati…Ušima slušah
o tebi, a sada te oko moje vidi. Za to poricem, i
kajem se u prahu i pepelu" (Knjiga o Jovu, Glava
42:3-6).
Jovov dozivljaj je zapisan
podrobno da bismo mogli da naucimo da je glupost imati
visoko svoje mišljenje o nama samima. "Oholost
dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast. Bolje
je biti ponizna duha s krotkima nego dijeliti plijen
s oholima" (Price Solomunove, Glava 16:18-19).
Jovov dozivljaj moze da objasni
zašto pravedni ljudi mogu da dozive obeshrabrenost
i tragicne trenutke i da se uvrede zato što je
jasno da Bog nije brzo intervenisao za njih. Kao Jov,
mozemo da padnemo u razumevanju da Bog vidi mnogo
više od nas.
Bez obzira koliko je teška
nesreca, ne treba nikada da pretpostavimo da Bog ne
cuje ili ne mari. On zna lekcije koje moramo da naucimo,
koje su van našeg sadašnjeg razuma. Treba
da se podsetimo odlicnog saveta kralja Davida: "Uzdaj
se u Gospoda, budi slobodan; neka bude srce tvoje
krjepko, uzdaj se u Gospoda" (Psalam, 27:14).
Treba uciti iz Jovovog dozivljaja i odrzavati strpljivo
poštovanje i poverenje u Boga cak i usred nesrece
(Poslanica Jakovljeva, Glava 5:10-11).
Bog je uvek pravedan
Kada
nije po njihovome deca cesto uzviknu: "To nije
fer!" Ljudi neki put kazu isto za Boga. Takav
je bio stav starog Izraela: "Još govorite:
nije prav put Gospodnji. Cujte, dome Izrailjev, moj
li put nije prav? Nijesu li vaši putovi nepravi?"
(Knjiga proroka Jezekilja, Glava 18:25).
U našem ogranicenom vidokrugu
zivot svakako nije uvek fer. Bog dozvoljava ocigledno
grešnost kada je pruzio covecanstvu pravo na
slobodu izbora. Ali prepoznati da sve ne moze u ovom
zivotu biti fer je mnogo drukcije od optuzbe da Bog
nije fer. To nije isto.
Vecina nepravicnosti u zivotu
je rezultat hiljada godina gomilanja ljudskih obicaja
i tradicije i nesigurnog vremena i slucaja. Ne mozemo
opravdano da optuzimo Boga za sve to.
Bozja Rec je istina (Jevandjelje
po Jovanu, Glava 17:17). Njegove odluke su dosledne
Njegovom karakteru koji je ljubav (Prva poslanica
Jovanova, Glava 4:8, 16). Verovanje u Boga i u Njegovu
Rec je jedino stvarna cvrstina koju imamo. Ništa
drugo nije sasvim pouzdano. Ali, kada je zivot pun
nesrece i teškoce, ljudi neki put prenose svoje
nezadovoljstvo od gomile mana drugih i od nesigurnog
ovog zivota na Boga. Tako pogrešno i nelogicno
izvedu zakljucak da Bog nije fer. Bog je otkrio starom
Izraelu da u stvarnosti put covekov nije fer.
Da li je apostol Pavle pokrenuo to
pitanje u jednoj od svojih poslanica?
"Kao što stoji
napisano: Jakov mi omilje, a na Isava omrzoh. Šta
cemo dakle na to reci? Eda li je nepravda u Boga?
Boze sacuvaj!" (Rimljanima poslanica, Glava 9:13-14).
Mnogo znaci pravilno razumnjevanje
sudbine i svrhe ljudske familije. To je naravno istina
u odgovoru na te zajednicke dileme.
Istina je da ce Bog imati
milosti nad onima koje hoce, a takodje moze da odluci,
zavisno od izvesnog stanja, da ocvrsne neciju volju
protiv Njega (Rimljanima poslanica, Glava 9:16-18).
Ali to je sve samo privremeno.
Svaki hrišcanin treba
da nauci Boziji osnovni postepeni plan otkriven u
Njegovim godišnjim slavnim praznicima, velicanstvenu
istinu koja pokazuje da dolazi vreme kada ce Bog pozvati
sve ljude i pruziti im pravednu i fer priliku za spasenje.
U to vreme pokazace im svoju izobilnu milost i niko
nece ispitivati Bozju pravednost.
Ovo je jedna od velikih istina
sakrivenih od sveta, ali je otkrivena hrišcanima
koji imaju razumevanje bukvalnog znacenja Bozjih svetih
slavnih praznika koji takodje otkrivaju tok vremena
u kojom ce Bog rešavati da ukloni grešnost
koju dozivljavamo u ovom zivotu. Treba da razumete
šta ti godišnji slavni sveti skupovi otkrivaju.
Za detaljno objašnjenje zatrazite besplatnu knjizicu
Boziji
Plan u Praznicima: Obecana Nada za Celo Covecanstvo.
Šta je Bog Otac vec uradio da
izjednaci utisak greha u ovom zivotu?
"U to vrijeme odgovori
Isus, i rece: hvalim te, oce, Gospode neba i zemlje,
što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh
a kazao si prostima. Da, oce, jer je tako bila volja
tvoja" (Jevandjelje po Mateju, Glava 11:25-26).
Niko nije svesniji od Boga
grešnosti koja veoma sekira ljudska bica zbog
uticaja sotoninog. Ali koga Bog poziva prvo: one koji
imaju veliku sposobnost, ili obicne ljude?
Bog otkriva da, umesto da
povoljno drzi one koji imaju materijalnu sposobnost
u ovom zivotu, prvo pruza Njegovo carstvo ljudima
koji nisu bogati i poznati, niti po izgledu uspešni
u svetu.
"Jer pogledajte zvanje
svoje, braco, da nema ni mnogo premudrijeh po tijelu,
ni mnogo silnijeh ni mnogo plemenitijeh; Nego što
je ludo pred svijetom ono izabra Bog da posrami premudre;
i što je slabo pred svijetom ono izabra Bog da
posrami jako; I što je neplemenito pred svijetom
i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi
ono što jest, da se ne pohvali ni jedno tijelo
pred Bogom" (Korincanima poslanica Prva, Glava
1:26-29).
Bog nije pozvao mudre, snazne
i plemenite ovog doba. Isus potvrdjuje da "su
sinovi ovoga vijeka mudriji od sinova vidjela u svojemu
naraštaju" (Jevandjelje po Luci, Glava 16:8).
Ali ipak, prosvecena deca Bozja bice prvi plod Njegovog
spasenja.
Prorok Isaija belezi Boziji
pravac u ispunjenju Njegovog plana: "Ali na koga
cu pogledati? Na nevoljnoga i na onoga ko je skrušena
duha i ko drkce od moje rijeci" (Knjiga proroka
Isaije, Glava 66:2). Bog ce izjednaciti sve. Niko
nece uci u Njegovo carstvo ako nije zaista ponizan.
Svako ko trazi da likuje nad drugim mora da se pokaje
od sebicnosti da bi nasledio vecni zivot (uporedite
sa Kološanima poslanicom, Glava 3:12-13; Rimljanima
poslanicom, Glava 12:16; Poslanicom Jakovljevom, Glava
4:10; Prvom poslanicom Petrovom, Glava 5:5-6).
Da li je Bog planirao da Njegov zakon
štiti one koji nisu imucni da obezbedjuju za
sebe?
"A kad stanete zeti
u zemlji svojoj, nemoj sa svijem pozeti njive svoje,
ni pabirci po zetvi; ostavi siromahu i došljaku;
ja sam Gospod Bog vaš" (Treca knjiga Mojsijeva,
Glava 23:22).
Da, Bog je uvek fer. On je
dobar i milostiv. Njegov zakon odrazava Njegovu ljubav
i brigu za sva ljudska bica. "Gospod cuva došljake,
pomaze siroti i udovici…" (Psalam 146:9).
Istorijski uvid
u ljudsku patnju
U londonskom
Vestiminsteru, gde su sahranjeni veliki i poznati,
dva velika svecnjaka imaju slike biblijskih figura
od livenog gvozdja. Medju naslikanim licnostima iz
Starog zaveta isticu se dve.
Na jednom kraju masivne drške
svecnjaka je kralj Solomun, portretisan kao opruzen
na prestolu u velicanstvenoj odori kao vladar sjedinjenog
i uspešnog naroda ciji bozanski blagoslov provejava
zemljom. Njegova mudrost se sabira u misterioznom
komentaru Kraljice Savske: "Ali ne htjeh vjerovati
što se govoraše dokle ne dodjem i vidim
svojim ocima; a gle, ni pola mi nije kazano; tvoja
mudrost i dobrota nadvišuje glas koji sam slušala.
Blago ljudima tvojim, blago slugama tvojim, koji jednako
stoje pred tobom i slušaju mudrost tvoju. Da
je blagosloven Gospod Bog tvoj kojemu si omilio, te
te posadi na prijesto Izrailjev; jer Gospod ljubi
Izrailja u vijek, i postavi te carem da sudiš
i dijeliš pravicu" (Prva knjiga o Carevima,
Glava 10:7-9).
Solomun je postigao visinu
svetovnog uspeha u zahvalosti Bozijeg dara.
Na drugom kraju svecnjaka
istice se patrijarh Jov, portretisan kao da pati dubine
mizerije i ocaja. Njegov presto - da olakša njegovu
neugodnost - je krevet od pepela. Tri prijatelja su
došla iz daleka, ali ne da pohvale njegove uspehe.
Ljudsko postojanje ukljucuje
zajedno patnju i velicanstvo u zivotu. Patnja je deo
kaleidoskopa covecanstva, kao što je i dostizno
velicanstvo. Izraelov Bog je veoma bio ukljucen u
Jovovov zivot, kao što je bio deo Solomunovog
zivota, ako ne i više.
Kao što se ova lekcija
Biblijske studije trudi da pokaze iz same Biblije,
velika svrha stoji iza naše patnje. Zivot nam
pruza vreme da promislimo vazna pitanja: Ko sam ja?
Zašto sam ja? Koji deo imam u Bozijem maestralnom
planu?
Patnja je prirodan deo našeg
postojanja. Niko to ne moze da izbegne. Patnja moze
da nas stimuliše u novu procenu vaznosti zivota.
Prisiljava nas da odvojimo vreme da promislimo vitalna
pitanja našeg postojanja. (Zatrazite našu
besplatnu knjizicu Šta
Je Vaša Sudbina? za biblijsku perspektivu
na ove teme.)
Naš Tvorac namerava da
razvije svoj pravedni karakter u nama. On je mnogo
više zainteresovan za razvijanje našeg karaktera
nego da dozvoli da zivimo zivot bez patnje. Isus Hrist
je takodje licno naucio poslušanje dozivljavajuci
patnju (Jevrejima poslanica, Glava 5:8).
Kako Bog posmatra patnju
Biblija stavlja
našu patnju u ispravnu perspektivu. Ona objašnjava
zbog cega patimo od bolova, krajnju svrhu naše
muke i kako imamo vazan udeo u olakšanju agonije
drugih - ne samo licnom pomoci njima, nego i u ucenju
istinitog Bozjeg jevandjelja u svetu ublacenom mukama
zbog greha.
Na mnoge nacine Biblija, gledano
ukupno, pokazuje kako Bog je voljan da olakša
našu patnju na mnoge nacine. On se narocito stara
za Svoj narod (Jevrejima poslanica, Glava 13:5-6).
"A onome koji moze još izobilnije sve ciniti
što ištemo ili mislimo, po sili koja cini
u nama, Onome slava u crkvi po Hristu Isusu u sve
naraštaje va vijek vijeka. Amin" (Efescima
poslanica, Glava 3:20-21).
Pre svega, upamtite da je
patnja samo privremena, ne vecna. Kada se njena svrha
završi, Bog ce je izbrisati zauvek. Jedno od
najuverljivijeg prorocanstava koje veoma ohrabruju
u Bibliji tumaci o Bogu koji olakšava patnju:
"I cuh glas veliki s neba gdje govori: evo skinije
Bozije medju ljudima, i zivljece s njima, i oni ce
biti narod njegov, i sam Bog bice s njima Bog njihov.
I Bog ce otrti svaku suzu od ociju njihovijeh, i smrti
ne ce biti više, ni placa, ni vike, ni bolesti
ne ce biti više; jer prvo prodje. I rece onaj
što sjedjaše na prijestolu: evo sve novo
tvorim. I rece mi: napiši, jer su ove rijeci
istinite i vjerne" (Otkrivenje Jovanovo, Glava
21:3-5).
Da biste bolje razumeli tacke
ucenja u ovoj lekciji, obavezno zatrazite sledece
besplatne knjizice:
·
Zašto Bog Dozvljava Patnju?
· Da
li Stvarno Postoji Ðavo?
· Šta
Je Vaša Sudbina?
· Šta
se Dešava Posle Smrti?
· Napraviti
Zivot Da Radi
· Deset
Zapovesti
· Boziji
Plan u Praznicma: Obecana Nada za Celo Covecanstvo
Za vaše
besplatne knjizice, pozovite bilo koju kancelariju
u listi na kraju ove lekcije ili mozete ih nabiviti
ili download na našem Web sajtu: www.ucg.org/booklets/
Stvari za razmišljanje
Ova pitanja
su namenjene za pomoc vašem studiranju, da kao
podupirac unaprede misao na koncepte koje smo diskutovali
u ovoj lekciji i za vašu pomoc da ih stavite
u praksu u vešem licnom zivotu. Mi predlazemo
da uzmete vreme da zapišete ova pitanja i odgovore
u svesku i da ih uporedite sve sa Biblijom. Zamolicemo
vas da nam slobodno pišete ako imate kakva pitanja
ili koment ili ako imate bilo kakav predlog da nam
javite za ovaj kurs ili ovu lekciju.
Pitanje za cetvrtu lekciju:
