Jedan Americki zasluzni bibliotekar, Kongresne biblioteke, Daniel J. Burstin, nedavno je izjavio: "Tokom istorije ljudski rod je trazio odgovore na fundamenatalna zivotna pitanja: ko smo i zašto smo ovde?"
    Ovo su kljucna pitanja koja treba da postavi svaki muškarac i zena. Treba da im dodamo i ova: Šta je covek? Zašto je covek? Šta je naša sudbina? Zašto smo stvoreni? Gledano sa cisto fizicke tacke gledišta, ljudi su samo fiziološki i hemijski fenomen. To jest, nacinjeni smo od materije, od "praha zemaljskog", kako to kaze Biblija.
    Ali šta stvarno znaci biti ljudsko bice? Da li postojimo za samo kratko vreme i potom zauvek nestajemo? Ili smo nacinjeni za posebnu namenu? Šta nas odvaja od zivotinjskog sveta? Šta nas cini drukcijim od svakog drugog zivog bica?
    Direktni, univerzalni biblijski odgovori na ta pitanja dace nam tacno shvatanje naše ljudske sudbine i rasvetliti ozbiljnu misteriju našeg postojanja.

Šta stvarno znaci biti ljudsko bice? Da li postojimo za samo kratko vreme i potom zauvek nestajemo? Ili smo nacinjeni za posebnu namenu? Šta nas cini drukcijim od svakog drugog zivog bica?

NEŠTO VIŠE COVEKU?

    Biološki zapocinjemo zivot kao zivi organizam. Naša kompozicija je hemijska. Imamo koštani skelet, razne vrste tkiva, nervni sistem, unutrašnje organe, spoljni sloj koze - sve nas to cini ljudskim bicima u fizickom i materijalnom smislu.
    Postoji li nešto što se u prvi mah ne vidi kod coveka? Postoji li nešto jedinstveno o našem sklopu i prirodi? Postoji li išta što nadilazi cisto fizicko i materijalno, nešto što sugeriše da je veliki smisao i dostojanstvo nešto što je integralno sa našim postojanjem?
    Šta nas cini da se ponašamo tako kako se ponašamo? Zašto imamo moralne patnje i potrebu da saznamo nepoznato? Zašto idemo ka višim i višim sferama otkrica na skoro svim poljima i naucnim disciplinama? Zašto trazimo znanje zarad nas samih? Zašto imamo ovaj ljudski intelekt koji nas nagoni na sve više dostignuca u ovom materijalnom svetu?
    Akademske studije o poreklu ljudske vrste dokazano spadaju medju najteze nauke. Znacajno je to da je u svojoj najnovijoj knjizi "Darvinova crna kutija" biohemicar Majkl Behe ubedljivo pokazao na osnovu naucnih dokaza potpunu nemogucnost da je zivot mogao da evoluira iz materije.
    Uobicajeno prihvacena teorija o evoluciji ne moze da objasni zašto mi sezemo neopipljivim stvarima kao što su lepota ili viša duhovna htenja. Naš um je daleko slozeniji da bi mogao da se razvije pasivno ili slucajem. Biblija nam nedvosmisleno kaze da je Bog stvorio coveka (za više deltalja zatrazite besplatan primerak brošure Konacno Zivotno pitanje: Da li Bog Postoji?)
    Mi imamo ozbiljnu potrebu za mnogo boljim saznanjem o nama samima. Naše vlastito neznanje je zapanjujuce, narocito u pogledu moralne i duhovne odgovornosti i svrhe. Cini se kao da znamo mnogo više o nezivom, o flori i fauni na Zemlji, pa cak i o prirodi nebeskih tela. S druge strane, ogromne oblasti naše ljudskosti ostaju u tamnoj misteriji.
    Stanje u svetu je zastrašujuce i veoma cesto se otme kontroli. Glavni krivac za to je sam covek. Hitno nam je potrebno da potrazimo korenske uzroke naših moralnih i intelektualnih mana. Ako bismo samo poreobrazili našu prirodnu znatizelju od sadašnje iskljucivo materijalisticke staze i u nju ukljucili mnogo korisnije duhovne aspekte koji nedostaju u našem svetu, naša buducnost ne bi više bila tako neizvesna.
    Coveku je ocajnicki potrebno znanje od izvora koji je izvan njega, ne samo u vezi sa fizickim i materijalnim, nego i u vezi sa mentalnim i narocito duhovnim sferama.

OGRANICENJA NAUKE

    Naša savremena civilizacija je loše opremljena da se suoci sa spiritualnim potrebama svojih stanovnika. Nauka, koja je ogranicena na posmatranje - na merljivost - jednostavno nam ne omogucava sa svim što je potrebno da znamo o sebi. Filozofske spekulacije su prilicno neodgovarajuca zamena znanja koje se bozanski otkriva. Dodatna poteškoca ispravnom shvatanju nas samih je duhovna prevara koja je opisana u Otkrivenju 12:9, koja pogadja ceo svet.

Cini se kao da znamo mnogo više o nezivom, o flori i fauni na Zemlji, pa cak i o prirodi nebeskih tela. S druge strane, ogromne oblasti naše ljudskosti ostaju u tamnoj misteriji.

    Ono što se tako malo danas shvata je da su naši umovi predmet duhovnih zakona koji su neumoljivi poput fizickih zakona koje su otkrili naucnici. Iako ne mozemo da vidimo gravitaciju, niko od nas ne sumnja da ona postoji. Kao što gravitacija utice i vlada postupcima svih fizickih predmeta, tako i duhovni zakoni uticu i vladaju našim postupcima i ponašanjem. Ne mozemo da kršimo Bozji duhovni i moralni zakon a da ne izazovemo ozbiljne kazne.
    Naucni metodi imaju druga ogranicenja. Kvaliteti koje nemaju tezinu ili prostorne dimenzije, kao što su ljubav, sujeta, mrznja, divljenje lepoti, pesnicko nadahnuce, ili cak i teznje jednog naucnika, ne mogu da budu naucno potvrdjene.

Naša savremena civilizacija je loše opremljena da se suoci sa spiritualnim potrebama svojih stanovnika.

    Iako nauka moze i iako svakako doprinosi saznanju o misteriji coveka, samo nam Bog moze reci ko smo, zašto smo i šta je naša sudbina. Njegova Rec, Biblija, popunjava dimenzije koje nedostaju u ljudskom saznanju.
    Bozja Rec posmatra coveka kao celinu. Covek jednostavno ne moze da se razdvoji na raznolike delove koji su medjusobno nepovezani. Kao što celina prestaje da postoji ako su naši organi izolovani jedan od drugih, tako smo i manje ljudi ukoliko nema naših duhovnih kvaliteta. Naše intelektualne energije treba da usmerimo ka celovitom coveku (ili zeni). Iznad svega, duhovni aspekat ne sme da ostane po strani ili da bude ignorisan.
    Pokojni Norman Kazns napisao je u svojoj knjizi Ljudske opcije: "Da nešto cini ljudsku jedinstvenost ne moze se izraziti bilo kojom reci. Cak i covekov "duh" i "kapacitet za veru" nisu ukupan zbir te jedinstvenosti".
    Mnogi su faktori koji nas odvajaju od zivotinjskog carstva: naš govor, naša vizija ili konceptualizacija, naša svest o prošlost, sadašnjosti i buducnosti, na kapacitet da rezonujemo, naša superiornija moc da razaznajemo brojeve, naša tela i još mnogo toga. Postoji medjutim još vazniji sveopšti faktor koji karakteriše celovitost i kompletnost, a to je naša potreba da razumemo.
    R. J. Beri u svojoj knjizi Bog i Evolucija ukazuje na vaznu karakteristiku koja nas razdvaja, koja ukljucuje i ujedno nadilazi sve ostale: "Kljucan faktor u razumevanju naše prirode o kojoj uci Biblija je ispitati znacenje oblicja Bozjeg po kojem se razlikujemo od drugih zivotinja".

Stanje u svetu je zastrašujuce i veoma cesto se otme kontroli. Glavni krivac za to je sam covek. Hitno nam je potrebno da potrazimo korenske uzroke naših moralnih i intelektualnih mana.

COVEK PO OBLICJU BOZJEM

    Prva knjiga Mojsijeva nam govori da je Bog stvorio coveka po svom vlastitom oblicju, da ga je oformio iz praha zemaljskog i udahnuo mu dah zivota (Prva knjiga Mojsijeva 1:26-27; 2:7). Cinjenica da je Bog nacinio coveka u svom oblicju i liku oznacava najosnovniju razliku izmedju ljudi i drugih stvorenja. Sve druge karakteristike koje razlikuju coveka i zivotinje spadaju u ovaj široki spektar.
    Oblicje Bozje udeljuje posebno znacenje, sklad, inteligenciju i dizajn ljudskog zivota. Biti covek znaci biti stvoren po oblicju Bozjem! To je izvesno svedocanstvo u Bibliji!
    Tri stiha u Prvoj knjizi Mojsijevoj odnose se na to da smo stvoreni po oblicju Bozjem (Prva knjiga Mojsijeva 1:26-27; 9:6). Kao što cemo videti, ti stihovi pokazuju da je "oblicje Bozje" od kljucne vaznosti za veliku svrhu ljudskog zivota na planeti zemlji. To nisu samo izjave o istorijskim faktima, vec ti stihovi direktno ukazuju na neverovatnu sudbinu covecanstva.
    Zapocinjemo formalno izucavanje sa pregledom ove intrigantne teme.

Šta nas prvo poglavlje u Prvoj knjizi Mojsijevoj poducava o oblicju Bozjem?
    "Potom rece Bog: da nacinimo coveka po svojemu oblicju, kao što smo mi, koji ce biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih zivotinja što se micu po zemlji" (Prva knjiga Mojsijeva 1:26).
    Covek je izdvojen od svih drugih zivih stvorova zbog njegove veze sa Bogom. Flora i fauna su vec bili stvoreni kada je Bog izveo coveka na scenu. Covek je bio kruna fizickog stvaranja i bilo je zamišljeno da on vlada nad fizickom tvorevinom. Od svega što je Bog stvorio samo je covek nacinjen u Bozjem oblicju i liku.
    Hebrejsko Sveto pismo ne objašnjava precizno šta se podrazumeva pod obicjem i likom Bozjim. Kembridzova Biblija za škole i koledze kaze da reci oblicje i lik znace sledece: " 'Oblicje' sugeriše reprodukciju u obliku i suštini, fizicku ili duhovnu, a 'lik' nam daje ideju o predstavi i spoljašnjoj slicnosti".

Prva knjiga Mojsijeva nam govori da je Bog stvorio coveka po svom vlastitom liku i oblicju. Ovo oznacava najosnovniju razliku izmedju ljudi i drugih stvorenja.

    Naravno da covek ni u kom slucaju ne poseduje sve sile, karakteristike i atribute velikog Boga Stvoritelja. I pored toga, nacinjeni smo koliko je to fizicki moguce u Bozjem vlastitom oblicju i liku.
    U Bibliji je odnos Bogov sa covekom predstavljen kao odnos oca prema deci. A deca obicno umnogome podsecaju na svoje roditelje. Autor Poslanice Jevrejima objašnjava za naš odnos sa Bogom: "Jer i onaj koji osvecuje (Hristos) i oni koji se osvecuju (Hrišcani) svi su od jednoga (Oca), zaradi tog uzroka On (Hristos) ne stidi se nazvati ih bracom Govoreci: Objavicu ime tvoje braci svojoj, i posred crkve zapevacu te." I opet: "ja cu se u njega uzdati." I opet: "evo ja i deca moja koju mi je dao Bog." (Poslanica Jevrejima 2:11-13).
    Ovaj citirani stih takodje izrazava i daje viziju Bozje karakteristicne svrhe za ljudski rod. Poruka u Bibliji pokazuje da je Bog stvorio coveka sa umom koji je kadar da komunicira sa Bogom i razmišlja onako kako Bog razmišlja. Bog zeli da budemo još više poput Njega - pre svega karakterno, a u krajnjem smislu i po našem sastavu (kompoziciji). Naša sudbina je da budemo poput Isusa Hrista koji je sada proslavljeni Sin Bozji (Prva poslanica Jovanova 3:2).

Da li su oba pola ukljucena u Bozji veliki plan za covecanstvo?
    "I stvori Bog coveka po oblicju svom, po oblicju Bozjem stvori ga; muško i zensko stvori ih" (Prva knjiga Mojsijeva 1:27; uporedi sa 5:1-2).
    U 27. stihu Hebrejska rec "covek" je prevedena od reci etadam (koji ukljucuje i akuzativni glagolski prilog et). To je kolektivna imenica koja znaci covecanstvo ili ljudski rod u celini - ne samo podesno ime za Adama, prvog coveka (Prva poslanica Korincanima 15:45; Prva knjiga dnevnika 1:1). Dakle, oblicje Bozje se primenjuje i individualno i kolektivno. Svaka osoba, muška ili zenska, nacinjena je po oblicju Bozjem, baš kao i ljudski rod u celini.

Da li se ovaj znacajan zapis u Prvoj knjizi Mojsijevoj ponavlja na kljucnoj prekretnici u ranoj istoriji covecanstva?
    "Ovo je pleme Adamovo. Kad Bog stvori coveka po oblicju svom stvori ga. Muško i zensko stvori ih, i blagoslovi ih, i nazva ih covek, kad biše stvoreni" (Prva knjiga Mojsijeva 5:1-2).
    Nakon izvornog opisa stvaranja covecanstva u Edemskom vrtu ponovo dobijamo podsetnik o našoj jedinstvenosti na pocetku jedne nove epohe u ljudskoj istoriji.

Da li je u prvoj knjizi u Bibliji ljudima ponovo receno o tome kako su stvoreni?
    "Ko prolije krv coveciju, njegovu ce krv proliti covek; jer je Bog po svom oblicju stvorio coveka" (Prva knjiga Mojsijeva 9:6).
    Osoba stvorena po oblicju Bozjemu je toliko dragocena u Tvorcevim ocima da svako ko namerno i zlobno oduzme zivot drugome moze da se suoci sa smrtnom kaznom koju ce izvršiti njegovi drugovi. Ovaj konacni podsetnik u Prvoj knjizi Mojsijevoj je postavljen upravo nakon potopa u Nojevo vreme, što je još jedna prekretnica u istoriji covecanstva. Sva tri izveštaja o ovoj suštinskoj temi u ljudskoj prici o Bozjem stvaranju nas po Njegovom oblicju pojavljuje se u neposrednom kontekstu ljudske reprodukcije. Dva se pojavljuju direktno pre zapovesti da covek "napuni zemlju", a treci kao pocetak prvog rodoslovlja. Ova reproduktivna povezanost ima vazne duhovne implikacije u smislu Bozjeg konacnog plana i namere za ljudski rod.

Da li Biblija spominje i dve reci: oblicje i lik u vezi sa normalnom reprodukcijom jednog ljudskog bica?
    "I pozive Adam sto trideset godina, I rodi sina po oblicju svom, kao što je on, I nadede mu ime Sit" (Prva knjiga Mojsijeva 5:3).
    Biblija tumaci Bibliju. Kontekst (stih 1, i 2.) spominje Boga koji stvara muškarce i zene po svom vlastitom oblicju. Da li nam taj pasus daje vaznu indikaciju šta je namera našeg Tvorca u izrazu "oblicje Bozje"? Kao što je naš Tvorac nacinio ljude u svom oblicju i liku (Prva knjiga Mojsijeva 1:26-27), tako je i Adam imao sina Seta koji je bio po Adamovom liku i oblicju (iste hebrejske reci se upotrebljavaju u oba stiha). Interpretatorski recnik Biblije primecuje: "Covekova slicnost Bogu je analogna Setovoj slicnosti njegovom ocu Adamu. Ovo cini sigurnim da se fizicka slicnost ne sme iskljucivati" (str. 683).
    Drugim recima, baš kao što deca podsecaju na svoje ljudske roditelje, tako i svi ljudi podsecaju na našeg Tvorca. Iako je Bog duh (Jevandjelje po Jovanu 4:24) a ne fizicko bice, svi ljudi nose fizicku slicnost sa Njim. Bog je zapravo pokazao Mojsiju ledja u svom proslavljenom obliku (Druga knjiga Mojsijeva 33:18-23). U vezi sa takvom fizickom slicnošcu vredno je zapaziti da se Isus Hrist pojavio u ljudskom obliku i liku Njegovim ucenicima nakon vaskrsenja. U izveštaju o Transfiguraciji (Jevandjelje po Mateju 17:1-9), Isus se takodje pojavio u istom proslavljenom obliku pred Petrom, Jakovom i Jovanom.
    Kada se Bog pojavio u viziji biblijskim prorocima, oni su ga opisali u ljudskom obliku. Zasigurno je covek osmišljen fizicki da bude što više poput Boga onoliko koliko je moguce fizickom bicu da bude nacinjeno po oblicju i liku neverovatnog duhovnog bica kakvo je Bog. U ovoj lekciji otrkicemo da postoje drugi nacini koji otrkivaju nameru da mi ljudi postanemo poput našeg Tvorca. Takodje se u tome pokazuje i zašto je to tako.

ŠTA JE COVEK?

    Šta je covek? Malo ljudi danas ima adekvatan odgovor na ovo pitanje od enormne vaznosti.
    U hebrejskim Pismima se dva puta postavlja pitanje "šta je covek?" Davidova razmišljanja u osmom Psalmu su dobro poznata i citirana u novozavetnoj poslanici Jevrejima. Suprotno tome, odeljak Knjige o Jovu 7 se retko spominje. Ali su i jedan i drugi odeljak vredni pazljivog razmatranja (o njima postoji specifican detalj u poslednjem delu ove lekcije pod naslovom "Velika Bozja namera za coveka").
    Ali kako da definišemo ljudski rod? Šta je ljudsko bice? Ova pitanja su podsticala na razmišljanje filozofske umove još od pamtiveka. U ovoj lekciji smo zaokupljeni pitanjem o tome šta Bozja Rec otkriva o prirodi ljudi.

Šta Bog otkriva o coveku?
    "A stvori Gospod Bog coveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh zivotni; i posta covek duša ziva" (Prva knjiga Mojsijeva 2:7).
    "Gle, sve su duše moje, kako duša oceva tako i duša sinovljeva moja je, koja duša zgreši ona ce poginuti" (Knjiga proroka Jezekilja 18:4, uporedi sa 20. stihom).
    Prvo poglavlje Prve knjige Mojsijeve nam kaze da je covek nacinjen u oblicju Bozjem (26. i 27. stih). Drugo poglavlje iste knjige otkriva više pojedinosti o specificnostima te tvorevine. Bog je stvorio coveka od materije, "praha zemaljskog". Biblija nigde ne otkriva da covek jeste besmertna duša, ili da poseduje "besmrtnu dušu". Takve ideje predsatvljaju coveka kao posednika besmrtnosti na temelju nebiblijskih koncepata koji poticu iz jasno nebiblijskih izvora.
    Sveto pismo nam jasno kazuje da je duša nešto što moze da umre i da bude uništeno. Duša nije besmrtna! Isus je rekao da se ne bojimo "I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se bojte Onog koji moze i dušu i telo pogubiti u paklu." (Jevandjelje po Mateju 10:28). (Za potpunije objašnjenje ovog kljucnog pitanja zatrazite našu brošuru Šta Se Dogadja Nakon Smrti?)

Iako covek ocigledno ne poseduje besmrtnu dušu, da li postoji vazna nefizicka komponenta u ljudskom bicu?
    "Ali je duh u ljudima, i Duh Svemoguceg urazumljuje ih" (Knjiga o Jovu 32:8).
    Ocigledno je da taj "duh coveciji" dodaje suštinski nefizicki sastojak koji daje ljudima njihovu urodjenu sposobnost da uci i poima na nivou koji je umnogome superiorniji od zivotinja. Pavle nam nagoveštava da taj duh daje sposnost da se spoznaju stvari ljudske (Prva poslanica Korincanima 2:11).

Šta se dogadja sa duhom u coveku kada neko umre?
    "I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao" (Knjiga propovednikova 12:7).

Da li je duh u coveku svestan nevezano za covekov mozak i telo?
    "Jer zivi znaju da ce umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio" (Knjiga propovednikova 9:5)
    "Jer mrtvi ne spominju Tebe; u grobu ko ce Te slaviti?" (Psalam 6:5)
    Mnogi stihovi u Bibliji pokazuju da se stanje mrtvih poredi sa snom (Knjiga proroka Danila 12:2; Jevandjelje po Luki 8:52; Jevandjelje po Jovanu 11:11-13; Prva poslanica Korincanima 15:19-20). Medjutim, mrtve ce probuditi Isus Hrist prilikom vaskrsenja (Jevandjelje po Jovanu 5:28-29; 6:39).

Ali kako da definišemo ljudski rod? Šta je ljudsko bice? Ova pitanja su podsticala na razmišljanje filozofske umove još od pamtiveka.

Sveto pismo nam jasno kazuje da je duša nešto što moze da umre i da bude uništeno. Duša nije besmrtna!

DA LI JE ISUS HRIST STVARNO BIO LJUDSKO BICE?

    Pošto Isus Hrist igra kljucnu ulogu u sudbini ljudskog roda, od suštinske je vaznosti da shvatimo Njegovu ljudskost. U nekoliko prilika je Isus iz Nazareta jasno nazvan covekom. Grcki jezik ima dva izraza za "coveka", jedan je antropos koji znaci predstavnik ljudske vrste.
    Drugi je "aner" koji oznacava coveka kao puko muško ljudsko bice. Obe reci su upotrebljene u opisu Isusa Hrista.

Kako je apostol Pavle nazvao Hrista mnogo godina posle Hristovog vaskrsenja?
    "Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, covek Hristos Isus" (Prva poslanica Timoteju 2:5).
    Svako razume da uloga i svrha Isusa Hrista se mora zasnivati na toj istorijskoj cinjenici. Isusova muškost bila je potpuna i kompletna (Poslanica Filipljanima 2:5-8) u smislu da je ziveo zivot kao fizicko ljudsko bice - kada je bio gladan jeo je, kada se zamorio odmarao se, a i ponašao se i pricao kao i svako drugi covek. (Poslanica Jevrejima potpuno svedoci da je Hrist postojao kao ljudsko bice. Vredno je da izdvojite vreme da je procitate i razmišljate o toj poslanici iz te perspektive).
    Kao covek Isus nije imao bilo šta u svojoj pojavi što ga je razlikovalo od drugih muškaraca Njegovog vremena (Knjiga proroka Isaije 52:2). Suštinska razlika je bila u sferi duhovnosti. Za razliku od svih drugih clanova ljudskog roda (Knjiga propovednikova 7:20, Poslanica Rimljanima 3:23), Isus Hrist nikada nije sagrešio (uporedi sa Poslanicom Jevrejima 4:15; Prvom Petrovom poslanicom 2:22). On je savršeno izvršio volju svog Oca!

Šta je Isus postigao tokom svog kratkog zivotnog veka na Zemlji?
    "Ljudi Izrailjci! Poslušajte rijeci ove: Isusa Nezaredanina, covjeka od Boga potvrdjena medju vama silama i cudesima i znacima koje ucini Bog preko njega medju vama, kao što i sami znate" (Djela apostolska, Glava 2:22).
    Iako Isus je bio stvarno covek, fizicko bice, On je došao od Boga. Bog je Njegov Otac i Sveti Duh zastupnik radjanja. On je rodjen iz cudnog truda nevine zene (Marije) iz linije kralja Davida. Jevandjelje po Luci glava 3 sadrzava Njegov materinski rodoslov. Njegov legalni rodoslov (od Josifa) je pronadjen u prvoj glavi Jevendjelje po Mateju. Zaista Isus Hrist je Sin Coveciji i Sin Boziji.

Šta je jedna od najvecih jeresa što je pretila Crkvi prvog veka?
    "…A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov, za kog custe da ce doci, i sad je vec na svetu" (Prva Jovanova poslanica 4:3; uporedi sa Drugom Jovanovom poslanicom 7).
    Negiranje ljudskosti Isusa Hrista odvlaci ljude od istine Bozje. Da Isus nije zaista bio covek, onda Njegova zrtva za naše grehe bila bi ništavna i isprazna. Medjutim ista ta jeres koja je pogodila ranu Crkvu odrzala se do današnjeg dana stvarajuci sumnju i zbrku o istinskoj prirodi i ulozi Isusa Hrista.

GLOSAR

Karakter: Duhovno definisan kao sposobnost da se razluce ispravni pobozni putevi od pogrešnih i da se dobrovoljno preda svoja vlastita volja da se cini ono što je u Bozjim ocima ispravno i da se obecanom natprirodnom pomoci odupre pogrešnom cak i pod pritiskom i iskušenjem. Bog ima savršen, pravedan karakter koji je implicitan u samom Njegovom bicu.

Nebesa: Biblija govori o tri nebesa: (1) atmosfera koja okruzuje Zemlju, odnosno nebo (Dela apostolska 1:9-11); (2) kosmos, u koji spada suncev sistem i vidljive zvezde i galaksije (Prva knjiga Mojsijeva 1:14-18; Psalam 8:3); i (3) lokacija Bozjeg prestola iz kojeg On vlada celim kosmosom naziva se "trece nebo" (Druga poslanica Korincanima 12:2). Solomon je rekao: "Jer je Bog na nebu a ti si na zemlji" (Knjiga propovednikova 5:2). U Bibliji se obicno iz konteksta vidi o kojem "nebu" je rec.

Covecanstvo: Ljudski rod, covecanstvo (covek, zena i dete koji imaju umne sposobnosti), homo sapiens kao vrsta koja se razlikuje od zivotinjskih.

Oblicje: Rec oblicje se obicno koristi u Bibliji u bukvalnom smislu da oznaci fizicku ili materijalnu predstavu ljudskog ili zivotinjskog oblika. U teološkom smislu ono oznacava odnos izmedju coveka i njegovog Tvorca, Boga.

Oblicje Bozje: Ovaj biblijski izraz podrazumeva svrhu Bozje tvorevine coveka. Kao što je objašnjeno u ovoj lekciji, covecanstvo je stvoreno zarad specijalnog odnosa sa Bogom i sa potencijalom da se manifestuju karakter i priroda Bozja.

Oblik: Oznacava slicnost, srodnost, predstavu i tako dalje.

Covek: Biblijski definisan kao posebna tvorevina Bozja u kojoj su i muško i zensko po oblicju Bozjem, što je razlika koja se ne pripisuje zivotinjskom svetu. Prilikom stvaranja covek i zena su dobili slobodnu volju, sposobnost za racionalni šablon razmišljanja i prevlast nad zivotinjama.

Nauka: Primarno se odnosi na teznje ka istrazivanju i ispitivanje fizickog i materijalnog znanja, posebno u sistematicnom i organizovanom maniru, ili u duhovnim stvarima.

ZAŠTO SIN COVECIJI?

    Isus Hrist je u Bibliji nazvan "sinom covecijim" više od 80 puta. Kada je govorio o Sebi najviše se koristio tim izrazom. I u aramejskom (jeziku kojim je govorio Isus), grckom i hebrejskom taj izraz znaci obican covek.
    Izraz "sin coveciji" koristi se više od 90 puta u knjizi hebrejskog proroka Jezekilja. To je bio Bozji nacin obracanja prema tom proroku. Takodje se koristi u Bibliji kao referenca na bilo kog obicnog coveka, što znaci da to nije izraz samo za nekog proroka ili osobu koja zauzima poseban polozaj.
    Nadalje, pošto se "sin coveciji" kao izraz koristi tako mnogo u vezi sa našim Spasiteljem, treba da uzmemo u obzir duhovne implikacije tog izraza.

U kojoj vezi je Hrist cesto upotrebljavao izraz "sin coveciji"?
    "A kad su hodili po Galileji, rece im Isus: predace se sin coveciji u ruke ljudske.' (Jevandjelje po Mateju 17:22; uporedi sa 26:45; Jevandjelje po Marku 9:31; 14:41).
    Isus Hrist neprestano govori o sebi kao "sinu covecijem" u vezi sa Njegovim stradanjem i zrtvenickom smrcu.

U kom drugom vaznom aspektu Isus upotrebljava taj izraz?
    "A Isus rece im: Zaista vam kazem da cete vi koji idete za mnom, u drugom rodjenju, kad sede sin coveciji na prestolu slave svoje, sešcete i vi na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest kolena Izrailjevih" (Jevandjelje po Mateju 19:28).
    Hrist se koristi tim izrazom "sin coveciji" kada govori o svojoj ulozi dolazeceg vladara nad covecanstvom u Carstvu Bozjem.

Da li je taj izraz povezan sa posebnim danom?
    "I govoraše im: subota je nacinjena coveka radi, a nije covek subote radi. Dakle je Gospodar sin covecji i od subote" (Jevandjelje po Marku 2:27-28; uporedi sa Jevandjeljem po Luki 6:5).
    Hrist je Tvorac (Jevandjelje po Jovanu 1:1-3; Poslanica Kološanima 1:16-17; Poslanica Jevrejima 1:2) i subota (Hebrejskom, Šabat) je uspostavljena tek što je covek bio nacinjen (Prva knjiga Mojsijeva 2:3). Tako da je Sin coveciji imao autoritet da nam da duhovnu pouku o tome kako da ispravno drzimo sedmi dan sa milošcu i saucešcem. (Za više informacija o tom posebnom danu Bozjem zatrazite brošuru: Od Zalaska do Zalaska: Bozji Subotnji Odmor). Zapovest svetkovanja subotnjeg dana je cetvrta zapovest.

Šta je Sin coveciji upitao svoje ucenike?
    "A kad dodje Isus u okoline Cesarije Filipove, pitaše ucenike svoje govoreci: ko govore ljudi da je sin coveciji?" (Jevandjelje po Mateju 16:13).
    Oni su odgovorili izlazuci nekoliko uobicajenih, mada pogrešnih, verovanja o Hristovom identitetu.

Ali šta je bio neobican uvid Simona Petra?
    "A Simon Petar odgovori i rece: Ti si Hristos, Sin Boga zivoga. I odgovarajuci Isus rece mu: blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima" (Jevandjelje po Mateju 16:16-17).
    Putem Ocevog nadahnuca, Petar je odgovorio da je Isus Hrist, Sin coveciji, takodje Sin zivog Boga. Iako su povremeno Njegovi ucenici govorili o njemu kao Sinu Bozjem (Jevandjelje po Mateju 14:33; Jevandjelje po Jovanu 20:31 i tako dalje), On je retko upotrebljavao taj izraz da opiše samog sebe. Ocigledno je odabrao da namerno naglašava da se identifikuje sa svojom mukom, zalošcu i patnjama covecanstva. Hebrejski prorok Isaija naziva ga "bolnikom i vicnog bolestima" (Knjiga proroka Isaije 53:3).

Isus Hrist je imao autoritet da nam da duhovnu pouku o tome kako da ispravno drzimo sedmi dan sa milošcu i saucešcem.

ISUS HRIST: COVEK I OBLICJE BOZJE

Da li apostol Jakov potvrdjuje Prvu knjigu Mojsijevu 1:26?
    "Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po oblicju Bozijemu" (Poslanica Jakovljeva 3:9).
    Dva odeljka u Prvoj knjizi Mojsijevoj (5:2 i 9:6) jasno potkrepljuju cinjenicu da su muškarci i zene nastavili da zive u oblicju i liku Bozjem cak i nakon što je greh ušao u covekov svet i strašno iskvario ljudski karakter. Nekoliko milenijuma kasnije Hristovi apostoli su potvrdili ovo osnovno biblijsko ucenje: biti ljudsko bice znaci biti stvoren u oblicju i po liku Bozjem.
    Ovo je jedan dobar razlog zašto treba da veoma vrednujemo naše medjuljudske odnose i kako se ophodimo jedni prema drugima. Klevete, ogovaranja i zloba prema drugima protivrece prirodnom dostojanstvu velike svrhe naših zivota.

Da li je apostol Pavle potvrdio ovu krucijalnu istinu?
    "Ali muz da ne pokriva glavu, jer je oblicje i slava Bozija; a zena je slava muzevlja" (Prva poslanica Korincanima 11:7).
    Ova dva apostola, Jakov i Pavle, potvrdjuju to osnovno i fundamentalno biblijsko ucenje. Medjutim, neki su pretpostavili da taj odeljak iskljucuje zene iz ucešca u oblicju Bozjem, što, ako bi bilo istina, jasno bi protivrecilo Prvoj knjizi Mojsijevoj 1:26 i 5:2.
    Nekoliko stihova kasnije apostol Pavle pokazuje da nije tako mislio. "Jer kako je zena od muza, tako je i muz iz zene; a sve je od Boga" (Prva poslanica Korincanima 11:12). Ocigledno Pavle razmatra ocigledno nepoštovanje uloge muškaraca i zena koje je postojalo u korincanskoj lokalnoj crkvi.

Preko koga se oblicje Bozje usavršava u muškarcima i zenama?
    "Jer buduci da kroz coveka bi smrt, kroz coveka (Hrista) i vaskrsenje mrtvih. Jer kako po Adamu svi umiru, tako ce i po Hristu svi oziveti" (Prva poslanica Korincanima 15:21-22).
    "Prvi je covek od zemlje, zemljan; drugi je covek (Hristos) Gospod s neba. Kakav je zemljani takvi su i zemljani; i kakav je nebeski takvi su i nebeski. I kako nosimo oblicje zemljanog tako cemo nositi i oblicje nebeskoga" (Prva poslanica Korincanima 15:47-49).
    Mi ljudi smo jasno pali. Nismo uspeli da shvatimo Bozju nameru za naše zivote. Nismo ziveli po predivnom poboznom potencijalu koji nosimo u sebi. Greh je iskravio oblicje Bozje u svim ljudima. Ali obnova i duhovnog oblicja (karaktera) Bozjeg odigrava se posredstvom Isusa Hrista, u cijem oblicju nam je sudjeno da konacno i potpuno se podredimo prilikom vaskrsenja pravednika. Naša tela postace tada slavna duhovna tela (Poslanica Filipljanima 3:20-21; vidi takodje Prvu poslanicu Solunjanima 4:13-17).

Da li je Hrist po oblicju Bozjem?
    "Ako li je pak pokriveno jevandjelje naše, u onima je pokriveno koji ginu, U kojima Bog svijeta ovoga oslijepi razume nevjernika, da im ne zasvijetli vidjelo jevandjelja slave Hristove, koji je oblicje Boga, koji se ne vidi" (Druga poslanica Korincanima 4:3-4).
    "Koji (Bog Otac) nas izbavi od vlasti tamne, i premesti nas u carstvo sina ljubavi svoje, U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom i oproštenje greha; Koji je oblicje Boga što se ne vidi, koji je rodjen prije svake tvari" (Poslanica Kološanima 1:13-15).
    Iako su ljudi nacinjeni po oblicju Bozjemu, pravedni i bezgrešni Isus Hrista je taj koji opravdava ljude i zene koji su sagrešili i navukli na sebe smrtnu kaznu (Rimljanima poslanica 6:23).
    Pavle nam kaze da "i vas koji ste nekad bili odluceni i neprijatelji kroz pomisli u zlim delima,… a sad (Hristos) vas primiri u telu mesa smrcu njegovom, da vas svete i bez mane i bez krivice izvede preda se - ako samo ostanete u veri utemeljeni i tvrdi" (Kološanima 1:21-23). Iako smo omanuli kada je u pitanju naš potencijal, Isus Hrist - koji je mnogo više "oblicje Bozje" - omogucava nam put da se pomirimo sa našim Stvoriteljem i dostignemo naš potencijal koji treba da odrazava karakter Boga u našim zivotima (Druga Petrova 3:18).
    Isus Hrist je bio vidljivi lik nevidljivog Boga. Hrist je rekao: "Koji vide mene, vide Oca" (Jevandjelje po Jovanu 14:9). Kroz Hrista vidimo i Oca i bolje shvatamo našu svrhu i potencijal.
    Jasno je da je glavni aspekat našeg cilja u zivotu da postignemo bozanski karakter. Poslanica Jevrejima 1:3 objašnjava da je Isus Hrist "sjajnost (Bozije) slave i oblicje bica Njegovog…". U tom stihu je rec oblicje prevod grcke reci karakter. Ta rec znaci "orudje za urezivanje... 'udariti pecat', 'utisnuti' kao na novcic ili kao pecat, u kojem slucaju je pecat koji se udara nosi oblicje koji proizvodi i, obrnuto, svaka odlika 'oblicja' odgovara sa onima koje ima orudje koji proizvodi pecat" (Vajnov recnik starozavetnih i novozavetnih reci, rec "oblicje").
    Isus Hrist je zaista bio tacna preslika Boga Oca. Hrist je potvrdio to rekavši: "Koji vide mene, vide Oca" (Jevandjelje po Jovanu 14:9).

Šta je duhovni zadatak svakog hrišcanina?
    "I da se obnovite duhom uma svog, i obucete u novog coveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine. Zato odbacite laz, i govorite istinu svaki sa svojim bliznjim; jer smo udi jedan drugom" (Efescima 4:23-24).
    Nov covek (ili nova zena) duhovno se nalazi po oblicju Bozjem. Ali niko ne moze da sam od sebe postigne taj preobrazaj. (Zatrazite našu brošuru Put Za Vecni Zivot). Oblicje Bozje moze se obnoviti u ljudskim bicima samo preko zivog prisustva Isusa Hrista u njihovom zivotu.
    Apostol Pavle piše: "A ja više ne zivim, nego zivi u meni Hristos. A što sad zivim u telu, zivim verom sina Bozjeg, kome omileh, i predade sebe za mene" (Galatima 2:20). Ovo je istinski cudesno iskustvo moze se postici samo preko i pomocu Bozjeg Duha.

Šta je naša konacna sudbina u Bogu i Hristu?
    "Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki oblicju Sina njegovog, da bi On bio prvorodjeni medju mnogom bracom" (Rimljanima 8:29).
    Vecni zivot u Carstvu, kao deo Bozje porodice, naša je sudbina. Zbog toga smo pre svega nacinjeni po oblicju Bozjem. Istinski hrišcani imaju sudbinu da se sjedine sa Ocem i Sinom u toj velikoj familiji kao "braca" Isusa Hrista.
    Velika i izobilna bice nagrada pravedika! A šta ce se dogoditi grešnima koji odbijaju da se pokaju?

Mi ljudi smo jasno pali. Nismo uspeli da shvatimo Bozju nameru za naše zivote. Nismo ziveli po predivnom poboznom potencijalu koji nosimo u sebi. Greh je iskravio oblicje Bozje u svim ljudima.

NAGRADA I KAZNA

    Pogledajmo to iz Bozje perspektive. On je vec odredio da podari svim ljudskim bicima svaku mogucu šansu da odaberu zivot. Šta biste ucinili sa osobom koja - svojevoljno ili neprestanim zanemarivanjem - odbacuje Bozju blagodatnu ponudu vecnog zivota i namerno odabira djavolov put? Da li biste takvoj osobi podarili vecni zivot u vašem carstvu gde ona moze da i dalje neograniceno šteti drugima? Koju biste opciju odabrali?
    Neki ljudi zasigurno imaju sliku o Bogu kao o cudovištu koje kaznjava pla ljudska bica za sva vremena u paklenoj vatri. A kada pazljivo i sa molitvom istrazujemo relevantne napise u Svetom pismu - zajedno sa shvatanjem Bozje istinske svrhe za covecanstvo - to nije kazna grešnih.

Kada ce Bog nagraditi one koji ga vole i pokoravaju mu se?
    "Ali, ljubite neprijatelje svoje, i cinite dobro, i dajte u zajam ne nadajuci se nicemu; i bice vam velika plata, i bicete sinovi Najvišega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima" (Jevandjelje po Luki 6:35).
    "Nego kad ciniš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe; i blago ce ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego ce ti se (nagrada) vratiti o vaskrsenju pravednih" (Jevandjelje po Luki 14:13-14).

Da li je Bog takodje Bog pravde u smislu da ce kazniti one koji namerno odbijaju da se pokaju od svoje grešnosti i pogrešnih postupaka?
    "Tada ce reci i onima što Mu stoje s leve strane: Idite od mene prokleti u oganj vecni pripravljen djavolu i andjelima njegovim" (Jevandjelje po Mateju 25:41).
    "I ovi ce otici u muku vecnu, a pravednici u zivot vecni" (stih 46).
    Grešni ce patiti vecnu kaznu u smislu da ce biti zauvek odseceni od Boga i samog zivota, ali On nece da im nanosi vecne muke. Nikada ne zaboravljajte da je plata za greh smrt, ali je dar Bozji vecni zivot (Rimljanima 6:23). Zivot i smrt su suprotstavljeni, a ne dva nacina da se kaze jedno te isto. Smrt znaci nedostatak zivota, a ne vecni zivot na nekom drugom mestu.
    Poslednja knjiga u Bibliji prorice da ce zla ljudska bica biti bacena u ognjeno jezero. "I bi uhvacena zver, i s njom lazni prorok koji ucini pred njom znake kojima prevari one koji primiše zig zverin i koji se poklanjaju ikoni njenoj: zivi biše baceni oboje u jezero ognjeno, koje gori sumporom" (Otkrivenje 19:20). Šta se dešava fizickim ljudskim bicima koja budu ziva bacena u veliki ognjeni kotao? Izgorece potpuno.
    Biblija pokazuje da je vatra koja sve uništava konacna sudbina grešnih (Knjiga proroka Malahije 4:3). Štaviše, Bog je upotrebio takvu vatru kao vecan primer sudbine onih koji odbacuju da se pokaju od svoje grešnosti. Juda objašnjava: "Kao što Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodili za drugim mesom, postaviše se ugled i muce se u vecnom ognju" (Judina poslanica 7).
    Iako su figurativno opisani kako pate "u vecnom ognju", stanovnici Sodome i Gomore još uvek ne gore. Naprotiv, obecana im je šansa da još uvek steknu vecni zivot (Jevandjelje po Mateju 10:14-15; 11:23-24) u vaskrsenju na sud koji je opisan u Otkrivenju 20 i Knjizi proroka Jezekilja 37. (Za više informacija o ovoj malo shvacenoj biblijskoj istini, molimo zatrazite besplatan primerak naše brošure Bozji Plan u Praznicima: Obecana Nada Za Celo Covecanstvo).
    Bog je iznad svega Bog milosti. Procitajte 136 Psalam. On se ne raduje smrti grešnih i cesto odlaze Svoje sudove u nadi da ce doci do pokajanja, kao što objašnjava apostol Petar: "Ne docni Gospod s obecanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer nece da ko pogine, nego svi da dodju u pokajanje" (Druga Petrova 3:9).
    Apostol Pavle nacelno izrazava istu poboznu nadu. "Jer je ovo dobro i prijatno pred Spasiteljem našim Bogom, koji hoce da se svi ljudi spasu, i da dodju u poznanje istine" (Prva Timoteju 2:3-4).
Vecna je svrha zivog Boga da nas dovede u Svoju porodicu!

"Nov covek" (ili "nova zena") duhovno se nalazi po oblicju Bozjem i takodje moze raditi dobar rad u svom zivotu.

DA LI JE NEBO NAGRADA SPASENIH?

    Gde ce stanovati Bozja porodica? Šta ce raditi njeni clanovi? Da li postoji bilo kakva biblijska osnova za uobicajenu ideju da ce vecno svirati harfe negde na nebu?

Šta je Isus rekao o nagradi pravednika?
    "Mnogi su stanovi u kuci Oca mog. A da nije tako, kazao bih vam; idem da vam pripravim mesto. I kad otidem i pripravim vam mesto, opet cu doci, i uzecu vas k sebi da i vi budete gde sam ja" (Jevandjelje po Jovanu 14:2-3).
    Krucijalno pitanje je gde ce biti Hrist? Nekoliko biblijskih stihova jasno pokazuju da ce se Isus vratiti ovde na zemlju i vladati narodima sa Njegovim svetima (uporedite sa Otkrivenjem 19; 20:1-6).

Gde ce vladati sveti?
    "Dostojan si (Isus Hrist) da uzmeš knjigu, i da otvoriš pecate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena, i ucinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovacemo na zemlji" (Otkrivenje 5:9-10).
    Pravedni sveti ce asistirati Hristu u vladanju nad narodima tokom Njegove milenijumske vladavine. Kao specifican primer Biblija izjavljuje da ce 12 apostola vladati nad potomcima 12 plemena izrailjevih (Jevandjelje po Luki 22:28-30; uporedite sa Jevandjeljem po Mateju 19:28). Sveto pismo cak otkriva da ce car David predsedavati nad ponovo ujedinjenim plemenima izrailjskim (Knjiga proroka Jezekilja 37:21-25). Drugi ce nadzirati upravu nekoliko gradova (Jevandjelja po Luki 19:16-19). Ovo je bolno zanemarena biblijska istina.

Šta je rekao apostol Pavle o buducim aktivnostima onih koji dobiju vecni zivot?
    "Ne znate li da ce sveti suditi svetu? Kad cete dakle vi svetu suditi niste li vredni suditi manjim stvarima?" (Prva Korincanima 6:2).

Šta Isus Hrist preko apostola Jovana jasno kaze u knjizi Otkrivenja na ovu temu?
    "I koji pobedi i odrzi dela moja do kraja, dacu mu vlast nad neznabošcima" (Otkrivenje 2:26).
    "Koji pobedi dacu mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom" (Otkrivenje 3:21).
    Apostolski napisi pokazuju da je u Crkvi prvog veka bila široko poducavana i shvacena istinska uloga vaskrsnutih svetaca koji ce vladati u svetu sutra. Medjutim, nakon mnogo vekova od tada došlo je do porasta otpada koji je bivao sve veci tako da danas relativno malo ljudi shvata to glavno biblijsko ucenje. Objava tih pogrešno shvacenih biblijskih istina ostaje vazan cilj za ucenja i napore koje cini Ujedinjena Crkva Bozija u štampanju ovih materijala.
    Jednostavno preseljenje sa zemlje na nebo nije obecana nagrada spasenih, nego njihova pomoc Isusu Hristu u vladavini nad narodima ove zemlje! (Za dalje razumevanje molimo da zatrazite našu brošuru Šta Se Dogadja Nakon Smrti? i Jevandjelje o Carstvu).

Da li ce pravedni ikada da budu sa samim Bogom Ocem?
    "I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena muzu svom. I cuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Bozije medju ljudima, i zivece s njima, i oni ce biti narod Njegov, i sam Bog bice s njima Bog njihov" (Otkrivenje 21:2-3).
    Bog, naš nebeski Otac, obecao je da ce na kraju da uspostavi svoje sedište na novoj, potpuno obnovljenoj zemlji (1. stih) i da ce zauvek stanovati sa onima koji su preobrazeni u duh i proslavljeni da zauvek zive sa Njim.

Krucijalno pitanje je gde ce biti Hrist? Nekoliko biblijskih stihova jasno pokazuju da ce se Isus vratiti ovde na Zemlju i vladati narodima sa Njegovim svetima.

KAKO NAUCITI VIŠE IZ OVOG KURSA STUDIJE BIBLIJE

    Kako da izvucete najviše koristi iz ovog kursa studije Biblije? Evo nekih korisnih saveta koje mozete upotrebiti da znacajno proširite znanje i razumevanje koje mozete da steknete iz vaše studije ovih biblijskih lekcija.
    · Ukoliko nemate Bibliju predlazemo vam da je uskoro kupite da biste mogli da proverite sve biblijske reference u lekcijama i da studirate sami.
    · Imacete velike koristi od toga da pogledate u vašoj Bibliji sve citate iz Svetog Pisma u lekcijama. To je jako vazno! Samo tada mozete da budete sigurni da vaše razumevanje dolazi specificno iz Svetog Pisma. Naš cilj je da vam ovim kursom pomognemo u ucenju i ispravnoj primeni biblijskih istina. Najveca korist dolazi iz toga da direktno citate pisma u svojoj Bibliji.
    · Hiljade studenata Biblije otkrivaju da ispisivanje ili iskucavanje Pisama je uvecalo njihovo razumevanje i udvostrucilo ili utrostrucilo ono što pamte. Reprodukcija svakog Pisma naterace vas da pogledate i pazljivo razmotrite svaku rec.
    · Predlazemo da takodje nabavite i naucite da se koristite recnikom ili konkordansom (koji postoje na engleskom jeziku). Takvo pomagalo vam omogucava da nadjete svaki stih u Bibliji u kojem se koristi odredjena rec. Sa takvim pomagalom mozete da pretrazujete svoju Bibliju i trazite stihove koji sadrze reci koje su relevantne za vaše licno proucavanje. Vecina takvih konkordansa sadrzi i skraceni leksikon (recnik) hebrejskih, aramejskih i grckih reci koje ce vam pomoci da bolje shvatite njihovo izvorno znacenje.
    · Po mogucstvu upotrebljavajte razlicite prevode Biblije u svom proucavanju. Veliki broj takvih verzija postoji na engleskom jeziku.
    · Povremeno cemo preporucivati dodatni materijal za citanje koji se moze dobaviti u biblioteci ili knjizari. Za ovu lekciju preporucujemo knjigu Darvinova Crna Kutija koju je napisao biohemicar Majkl Bihi. Doktor Bihi potpuno objašnjava fundamentalne naucne nemogucnosti u široko prihvacenoj teoriji evolucije. Njegova knjiga je posebno vredna za one koji zele naucnu potvrdu da je zivot na našoj planeti stvoren i nije evoluirao iz nezive materije. Knjiga ubedljivo pokazuje stroge naucne dokaze da zivot ne moze spontano da evoluira.
    · Povremeno cemo takodje da preporucujemo brošure ili druga štiva koje mozete direktno da dobavite od Ujedinjene Crkve Bozije - internacionalne asocijacije. Preporucujemo da zatrazite i pazljivo proucite svaki taj materijal pošto svaki obradjuje mnogo dublje detalja specificne aspekte ovih lekcija. Ova literatura je dostupna besplatno na našoj web stranici (www.gnmagazine.org) ili putem kontakta sa bilo kojom našom kancelarijom na poledini ove lekcije. Nadamo se da cete naruciti svoje bespatne primerke ove literature. Ako imate pitanja u vezi sa materijalom u ovim lekcijama, molimo vas da stupite u kontakt sa kancelarijom koja vam je najbliza. Radujemo se što mozemo da vam budemo na usluzi.

Bog Otac

Ko je onda Otac?
    "U to vreme odgovori Isus, i rece: Hvalim Te, Oce, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima" (Jevandjelje po Mateju 11:25).
    Bog Otac je vrhovni vladar celog kosmosa. Sve na nebesima i zemlji je podredjeno Njegovoj vlasti (Prva Korincanima 15:27-28). On je duh (Jevandjelje po Jovanu 4:24) i poseduje besmrtnost (Prva Timoteju 6:16). Zivot je nerazdvojiv deo Oca.
    On ima apsolutno savršen pravedni karakter i Isus nam je izricito rekao da postanemo poput Njega. "Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski", rekao je Hrist (Jevandjelje po Mateju 5:48).
    Bog Otac je nadalje izvor svakog blagoslova. Odeljak u Efescima 1:3-10 potpuno pojašnjava tu istinu. Otac je predmet u tim stihovima koji pokazuju da On velikodušno sprovodi Svoj vecni plan za covecanstvo. On nam je obznanio "Pokazavši nam tajnu volje svoje, po ugodnosti svojoj koju napred pokaza u Njemu" (9. stih). Mi predlazemo da citate i ucite pazljivo ovaj ceo odeljak u vašoj Bibliji.

Koja rec mozda bolje nego bilo koja druga opisuje karakter Boga Oca?
    "I mi poznasmo i verovasmo ljubav koju Bog ima k nama. Bog je ljubav, i koji stoji u ljubavi, u Bogu stoji i Bog u njemu stoji" (Prva Jovanova 4:16; uporedite sa 4:8).
    Ljubav je temlj karaktera i zakona Bozjeg. Ona je temlje svega što je Bog otkrio covecanstvu u Svetom Pismu (Jevandjelje po Mateju 22:35-40). Bog ce u krajnjem smislu putem svoje moci da nadvlada zlo, da ga zauvek protera iz dolazeceg svetog grada Bozjeg koji ce se spustiti na zemlju (Otkrivenje 21:1-3, 27). Samo oni koji imaju taj vid pobozne ljubavi ostace u Ocevom prisustvu.
    Pavle naziva ljubav najvecom hrišcanskom vrlinom (Prva Korincanima 13:13). Ona se spominje kao prvi rod Bozjeg Duha (Galatima 5:22). Ona je veza savršenstva koja sve svezuje zajedno u savršenom skladu (Kološanima poslanica, Glava 3:14). Ona je izvršenje zakona (Rimljanima poslanica, Glava 13:10).
    Ova rec se upotrebljava u Bibliji kao rezime predivnog karaktera Oca. Bog je ljubav.
    Da ne bismo pogrešno shvatili, moramo da definišemo naše izraze. Naš jezik nije ponekada precizan koliko grcki, a rec ljubav je tipican primer toga. Na našem jeziku ta rec obuhvata makar nekoliko odlika i osecanja. Na neki nacin ona se najviše zloupotrebljava u jeziku. Grcki jezik je daleko specificniji i koristi bar cetiri reci za ljubav, iako se samo dve te reci koriste u Svetom pismu.
    Eros podrazumeva seksualnu ljubav - ljubav koju muškarac i zena treba da uzivaju u bracnoj vezi. Storge ima ograniceno znacenje ljubavi roditelja prema deci (i obrnuto) i normalnu porodicnu ljubav medju rodjacima. Filia se koristi u Bibliji i opisuje topla i nezna osecanja medju ljudima. Ona moze da obuhvati fizicka osecanja koja su pristojna i odgovarajuca. Biblija ne koristi nijednu od te tri reci da opiše Oca.
    Agape je termin u Bibliji koji se koristi da opiše poboznu ljubav, ljubav Bozju. Agape velikodušno obuhvata brigu za one koji su voljeni, ona opisuje nepobedivo dobrocinstvo i dobru volju. Ona cak podrazumeva i ljubav prema svojim neprijateljima.
    Bozja priroda i karakter se odlikuju tom vrstom ljubavi. Takvu ljubav mozemo da primimo samo od Samog Boga i Njegovog Sina, Isusa Hrista. Nakon pokajanja mozemo da zapocnemo da iskazujemo tu vrstu ljubav posredstvom Svetog Duha. Naša hrišcanska ljubav mora da bude modelovana agapeom. Procitajmo Jevandjelje po Mateju 5:43-48. Tu vidimo da Otac šalje kišu i na praveden i na nepraveden i daje da sunce sija i na dobre i na zle i da je ljubazan cak i prema nezahvalnima i zlima.
    Moramo da naucimo da mislimo kao što Bog misli i cinimo kao On - da volimo kao što Otac voli. Izrazavanjem te vrste ljubavi iskazujemo oblicje Bozje (odrazavamo Njegov karakter) iako smo i dalje ljudi. Ali odmah moramo da dodamo da ljudska bica ne mogu sama od sebe da generišu tu vrstu ljubavi pošto ona isijava u krajnjem smislu samo od Boga (Rimljanima 5:5).

Kojim pravim nacinom je Otac izrazio svoju ljubav (agape) prema svim ljudima?
    "Jer Bogu tako omilje svijet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima zivot vjecni" (Jevandjelje po Jovanu 3:16).
    Iz Bozje perspektive nije lako voleti svet. Biblija nam zasigurno kaze da ne volimo njegova zla (Prva Jovanova 2:15-17). Pošto zivimo u svetu dobro smo svesni mnogih ljudskih problema koji pogadjaju svaki kontinent, ostrvo, region, grad i selo. Ali Otac se vodi Njegovom cudesnim planom ne po cudima, budalastim idejama i sveprozimajucim ljudskim gresima.
    Otac je poceo da spasava covecanstvo od njega samog poslavši svog Sina na Zemlju. Sam Isus je rekao: "I kad ja budem podignut od zemlje, sve cu privuci k sebi" (Jevandjelje po Jovanu 12:32).

Koji odnos vlada izmedju Boga i Hrista?
    "Pocetak jevandjelja Isusa Hrista Sina Bozjeg" (Jevandjelje po Marku 1:1).
    "Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoce kazati" (Jevandjelje po Mateiju 11:27).
    "Zahvaljujemo Bogu i Ocu Gospoda svog Isusa Hrista, moleci se svagda za vas" (Kološanima 1:3).
    Ovi stihovi opisuju blizak porodican odnos. Njihov odnos je toliko blizak da je Hrist mogao da kaze: "Koji vide mene, vide Oca" (Jevandjelje po Jovanu 14:9). Ova dva Bica dele blisku i duboku vezu (Jevandjelje po Jovanu 10:15).
    Mozda više nego ijedan drugi apostol, Jovan opisuje odnos koji Isus Hrist uziva sa svojim Ocem. Zarad mnogo bolje razumevanja tog odnosa, molimo vas da išcitate celokupno cetvrto Jevandjelje i prvu Jovanovu poslanicu imajuci na umu taj jedinstveni odnos medju njima.

Koja je motivaciona snaga koja definiše i upravlja tim odnosom?
    "Zato me otac ljubi, jer ja dušu svoju polazem da je opet uzmem. Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polazem. Vlast imam poloziti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od oca svojega" (Jevandjelje po Jovanu 10:17-18).
    "Nego da vidi svet da imam ljubav k ocu, i kao što mi zapovedi otac onako tvorim" (Jevandjelje po Jovanu 14:31).
    Svet generalno retko izjednacuje ljubav sa poslušnošcu. Medjutim Isus je izrazio svoju ljubav prema Ocu poslušnošcu. Ista vrsta ljubavi zahteva se i od svih hrišcana. Hrist je rekao svojim ucenicima: "Ako zapovesti moje uzdrzite ostacete u ljubavi mojoj, kao što ja odrzah zapovesti Oca svog i ostajem u ljubavi njegovoj" (Jevandjelje po Jovanu 15:10). Apostol ljubavi, Jovan, takodje je napisao i ovo: "Jer je ovo ljubav Bozija da zapovesti Njegove drzimo; i zapovesti Njegove nisu teške" (Prva Jovanova 5:3).

Na koji cudesan nacin je Otac iskazao ljubav prema Sinu?
    "I kad svršiše sve što je pisano za Njega, skinuše Ga s drveta i metnuše u grob. A Bog vaskrse Ga iz mrtvih" (Dela apostolska 13:29-30; uporedi sa Rimljanima 8:11; 10:9).
    "Koji kroz njega vjerujete Boga koji ga podize iz mrtvijeh, i dade mu slavu, da bi vaša vjera i nadanje bilo u Boga" (Prva poslanica Petrova, Glava 1:21; upored sa Efescima poslanicom, Glava 1:20; Korincanima poslanica Prva, Glava 6:14).
    "Pavle apostol, ni od ljudi, ni kroz coveka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca, koji Ga vaskrse iz mrtvih" (Galatima 1:1; upored sa Kološanima 2:12; Prvom Korincanima 6:14; 15:15-17; Prvom Solunjanima 1:10).
    Bog Otac je podigao svog Sina Isusa Hrista iz mrtvih, što jasno potvrdjuju mnogi stihovi. Ne zaboravite da smo, nakon pomirenja sa Ocem posredstvom krvi Isusa Hrista, spaseni Njegovim zivotom (Rimljanima 5:10). Poslanica Jevrejima pokazuje da On redovno posreduje kod Oca u naše ime kao naš Prvosveštenik.

Ko je došao da otkrije ili skloni zastor covecanstvu da vidi Oca?
    "Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoce kazati" (Jevandjelje po Mateju 11:27; uporedi sa Jevandjeljem po Luki 10:21-22).
    Jedan od glavnih razloga zašto je Isus Hrist došao u ljudskom telu bio je da potpuno otkrije Oca narocito pozvanom i odabranom narodu (uporedite sa Delima apostolskim 2:38-39).

Ko je krajnji izvor sve biblijske istine?
    "I divljahu se Jevreji govoreci: kako ovaj zna knjige, a nije se ucio?" (Jevandjelje po Jovanu 7:15). "A Isus im rece: Kad podignete Sina covecijeg, onda cete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne cinim; nego kako me nauci Otac moj onako govorim" (Jevandjelje po Jovanu 8:28; uporedi sa stihom 26; 14:10).

Ko inicira spasenje?
    "Niko ne moze doci k meni ako ga ne dovuce Otac koji me posla; i ja cu ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jevandjelje po Jovanu 6:44; uporedite sa 6:65).
    Iako je izvesno tacno da se mozemo spasiti samo imenom Isusa Hrista i Njegovim delovanjem u naše ime (Dela apostolska 4:12), takodje je istina da Bog Otac zapocinje proces spasenja. Cak su i prvobitni ucenici privuceni od Oca (Jevandjelje po Jovanu 17:6, 11). Isus se molio cele noci Bogu da ga vodi pre nego što je odabrao dvanaestoricu (Jevandjelje po Luki 6:12-13).

Koga ovaj svet uglavnom nije svestan?
    "Tada Mu govorahu: gde je otac tvoj? Isus odgovori: Ni mene znate ni oca mog; kad biste znali mene, znali biste i oca mog" (Jevandjelje po Jovanu 8:19).
    "Oce pravedni! Svet Tebe ne pozna, a ja Te poznah, i ovi poznaše da si me Ti poslao" (Jevandjelje po Jovanu 17:25).
    Zbog toga je apostol Pavle nazvao ljudsku civlizaciju "sadašnjim zlim svetom" (Galatima 1:4). Zato i ceo svet "lezi u nepravdi" (Prva Jovanova 5:19). Covecanstvo je zaslepljeno u smislu ispravnog saznanja o Bogu i Njegovom planu za sve nas, a uzasna patnja sveta je posledica toga. Dolazi vreme, medjutim, kada ce "znanje Gospodnje" prekriti ovu Zemlju kao što vode prekrivaju mora (Knjiga proroka Isaije 11:9; Knjiga proroka Avakuma 2:14).

Kome treba da upucujemo molitve?
    "Ovako dakle molite se vi: Oce naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje" (Jevandjelje po Mateju 6:9).
    "A on im rece: kad se molite Bogu govorite: Oce naš koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje; da dode carstvo Tvoje; da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu" (Jevandjelje po Luki 11:2).
    Ono što se uobicajeno naziva Gospodnjom molitvom predstavlja model ili skicu molitve. Mada nije pogrešno ponavljati tu molitvu od reci do reci, bolja praksa je da ukljucimo u vecinu molitvi te elemente koje je Isus Hrist napomenuo u skici namesto da ponavljamo tacne reci iste (vidi Jevandjelje po Mateju 6:9-13; Jevandjelje po Luki 11:2-4). Biblija obeshrabruje nepotrebna ponavljanja u molitvama (Jevandjelje po Mateju 6:7).

Da li je Isus Hrist sledio uputstva koja je dao ucenicima?
    "Ovo govori Isus, pa podize oci svoje na nebo i rece: Oce! Dodje cas, proslavi Sina svog, da i Sin Tvoj proslavi Tebe" (Jevandjelje po Jovanu 17:1).
    Sedamnaesto poglavlje u Jevandjelju po Jovanu belezi dugu molitvu Isusa Hrista. Nekoliko puta tokom molitve Hrist pokazuje da svoju molitvu upucuje svom Ocu (Jevandjelje po Jovanu 17:5, 11, 21, 24-25).

Da li je Bog samo Otac Isusa Hrista?
    "Rece joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braci mojoj, i kazi im: Vracam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašemu" (Jevandjelje po Jovanu 20:17).
    Ovaj vazan odeljak sluzi kao odgovarajuci uvod u završni deo ove lekcije: znanje o svrsi ljudskog zivota. Ali govoreci o vremenu hrišcana dok su ljudi, najdraza zelja apostola Pavla je da hrišcanima "Da Bog Gospoda našeg Isusa Hrista, Otac slave, dade vam Duha premudrosti i otkrivenja da Ga poznate" (Efescima 1:17).

Izrazavanjem te vrste ljubavi iskazujemo oblicje Bozje (odrazavamo Njegov karakter) iako smo i dalje ljudi.

Covecanstvo je zaslepljeno u smislu ispravnog saznanja o Bogu i Njegovom planu za sve nas, a uzasna patnja sveta je posledica toga.

DAVID: PASTIR KOJI SE UCIO IZ BOZJE TVOREVINE

    Sedeci na vrhu brda, okruzen svojim ovcama, mladi pastir je gledao u cudu treperavo nocno nebo. Kasnije ce taj decak da odraste i zapisati neke licne misli koje su mu padale na pamet dok je zurio u svetlece nebo nacickano zvezdama: "Kad pogledam nebesa tvoja, djelo prsta tvojih, mjesec i zvijezde, koje si ti postavio; Šta je covjek, te ga se opominješ, ili sin covjecji, te ga polaziš?" (Psalam 8:3-4).
    Taj decak bio je David - pastir koji ce postati car i napisati još mnoge Psalme. Šta mozemo da naucimo iz primera ovog pastirceta?
    David je bi neustrašiv. Ubio je medveda, lava i filistejskog giganta Golijata. Verni David je obnovio Bozju cast pred zastrašenim Izraelcima i jednom arogantnom neznabozackom nacijom. Sa strahopoštovanjem prema Bogu sluzio je paranoicnog, ljubomornog cara Saula koji je pokušao da ga ubije.
    U cast Boga, David je poveo Izrael u pobedu u mnogim bitkama. Njegova vernost navela je naslednika prestola, princa Jonatana, da pomogne Davidu da umesto njega sedne na presto.
    No, David nije bio imun na telesna iskušenja. Pocinio je preljubu sa Virsavejom, potom je ubio njenog muza Uriju. Bog je javno kaznio Davida za njegove grehe od kojih se duboko pokajao (Psalam 51).
    Bog je oprostio Davidu, ali ga je obavestio da ce njegov nedostatak samokontrole za posledicu imati stalne nemire u njegovoj vlastitoj porodici. Kasnije ce David morati da bezi usled pokušaja njegovog sina da mu uzurpira carstvo. Car je zalovao kao pravi otac kada je pobuna koštala njegovog sina Avesaloma zivota. Potom, kada je David prebrojao svoju vojsku pre nego što je krenuo u bitku, Bog je kaznio Izrael zbog tog cina neverovanja. Ovo su bila pravedna dela i mane cara Davida.
    Kljuc Davidovog uspeha i bliske veze sa Bogom nalazi se u Psalmu 51. Tu nalazimo samo srce od Boga koje je duboko zakopano u grudima poniznog grešnika (Dela apostolska 13:22). Njegov unizan stav pomogao je Davidu da shvati svrhu koju Bog ima za covecanstvo.
    Zapanjen velicanstvom Bozje tvorevine, David se pitao: "Šta je covjek, te ga se opominješ?" (Psalam 8:4).
    Znao je da je covek vrhunac Bozje fizicke tvorevine: "Ucinio si ga malo manjega od andjela, slavom i cašcu vjencao si ga; Postavio si ga gospodarom nad djelima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove" (5. i 6. stih; uporedi sa Prvom knjigom Mojsijevom 1:26).
    Poslanica Jevrejima belezi Davidove reci, potom dodaje da još nismo dostigli našu neverovatnu sudbinu: "Ali neko posvjedoci negdje govoreci: šta je covjek da ga se opomeneš, ili sin covjecij da ga obideš? Umalio si ga malijem necim od andjela, slavom i casti vjencao si ga, i postavio si ga nad djelima ruku svojijeh. Sve si pokorio pod noge njegove. A kad mu pokori sve, ništa ne ostavi njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da mu je sve pokoreno" (Jevrejima poslanica 2:6-8).
    Potom citamo da ce Bog preko Isusa Hrista (stihovi 9-11) dovesti "mnoge sinove u slavu" (10. stih). Dolazi vreme kada cemo zaista biti krunisani "slavom i cašcu" (Psalam 8:5), kada ce oni koji su verni Bogu vladati na zemlji kao carevi i sveštenici Bogu (Otkrivenje 5:10). Kruna slave i casti o kojoj je govorio David je deo naše sudbine. Ne zaboravite da zatrazite našu besplatnu brošuru Šta je Vaša Sudbina? i Put Za Vecni Zivot da biste otkrili više o vašoj neverovatnoj sudbini!

VELIKA SVRHA KOJU BOG IMA ZA COVEKA

    Konacna svrha koju Bog ima za covecanstvo je nerazdvojno povezana sa najstarijim pitanjem "šta je covek"? To pitanje su pre mnogo vekova postavljali car David i patrijarh Jov.

U kom opštem kontekstu je David upitao šta je covek?
    "Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio; šta je covek, te ga se opominješ, ili sin covecji, te ga polaziš? Ucinio si ga malo manjeg od andjela, slavom i cašcu vencao si ga; postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove" (Psalam 8:3-6).

U kojim okolnostima je patrijarh Jov postavio to pitanje?
    "Dodijalo mi je; necu do veka ziveti; prodji me se; jer su dani moji taština. Šta je covek da ga mnogo ceniš i da mariš za nj? Da ga pohodiš svako jutro, i svaki cas kušaš ga?" (Knjiga o Jovu 7:16-18).
    David je bio ophrvan cudesnim velicanstvom Bozje namere za coveka i izrazio svoju zahvalnost velicajuci svog Tvorca. Nasuprot njemu Jov koji je patio je protestovao govoreci da covek kao da je prolazan i beznacajan da bi opravdao Bozju stalnu brigu i zatrazio Boga da ga ostavi u miru njegovoj mizeriji.
    Obojica su se zapitala zašto Bog - koji ima toliku moc i velicanstvo - treba da se tako brizljivo interesuje za ljudski rod. Potrebno je da shvatimo smisao biblijskih stihova da bismo potpuno shvatili velicanstvo i širinu Bozjih namera.

Koja apostolska knjiga citira te reci cara Davida?
    "Ali neko posvedoci negde govoreci: Šta je covek da ga se opomeneš, ili sin coveciji da ga obidješ? Umalio si ga malim necim od andjela, slavom i casti vencao si ga, i postavio si ga nad delima ruku svojih: Sve si pokorio pod noge njegove. A kad mu pokori sve, ništa ne ostavi njemu nepokoreno; ali sad još ne vidimo da mu je sve pokoreno" (Jevrejima 2:6-8).
    Mozda više od bilo koje druge novozavetne knjige, pismo Jevrejima nam pomaze da shvatimo osnovne istine koje je Bog dao covecanstvu u onome što nazivamo Starim Zavetom.

Da li poslanica Jevrejima elaborira Davidove pesnicke reci?
    "Sve si pokorio pod noge Njegove. A kad Mu pokori sve, ništa ne ostavi Njemu nepokoreno; ali sad još (u ovom dobu) ne vidimo da Mu je sve pokoreno. A umanjenog malim cim od andjela vidimo Isusa, koji je za smrt što podnese vencan slavom i casti, da bi po blagodati Bozijoj za sve okusio smrt" (Jevrejima 2:8-9).
    U prvoj knjizi u Bibliji Bog daje coveku vlast nad Njegovom zemaljskom tvorevinom, cudesnu odgovornost koju je covecanstvo samo delimicno ispunilo. Haoticno stanje savremenog sveta svedoci o toj realnosti. Ali stvarno ispunjenje ovog celog odeljka odigrace se u vreme kada se Isus Hrist vrati da zavlada Zemljom. Sve stvari ce biti stavljene pod noge ljudskih bica koja ce vaskrsnuti u besmtrnost. Vladacemo sa Bogom i Hristom zauvek u Carstvu i porodici Bozjoj.
    U ovom odeljku vidimo da je patnja stavljena u fokus. Isus Hrist je propatio u telu da bi svako od nas mogao da postane deo Bozjeg carstva. Prvo dolazi patnja, a posle nje slava.

Koja je neshvacena svrha Jovovih patnji?
    "Jer prilikovaše Njemu (Isusu) za kog je sve i kroz kog je sve, koji dovede mnoge sinove u slavu, da dovrši Poglavara spasenja njihovog stradanjem" (Jevrejima 2:10).
    To patrijarh Jov još nije potpuno bio razumeo. Ali Isus Hrist nije jedini koji je morao da propati. Iako naše patnje ni na koji nacin se ne mogu uporediti sa Njegovima, mi moramo da idemo Njegovim stopama. "Ako trpimo, s Njim cemo i carovati. Ako se odreknemo, i On ce se nas odreci", napisao je apostol Pavle (Druga Timoteju 2:12). Hrist je zaista postavio primer kako da patimo bez zalopojki. "Jer ste na to i pozvani, jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled da idemo Njegovim tragom" (Prva Petrova 2:21). Delimicno putem patnje Bog stvara u svojoj deci Njegovu vlastitu bozansku prirodu i Njegov sveti i pravedni karakter (Druga Petrova 2:1-4). (Tema patnje bice obradjena detaljno u 4. lekciji).
    Oni koji postaju poput Isusa Hrista u vreme vaskrsenja bice više nego puka duhovna bica koja su mu nalik. Oni ce deliti sa Njim samu Ocevu prirodu. Bog daje tu poboznu prirodu onim ljudima koji prime Sveti Duh, ali koji tokom vremena moraju da uzrastu u blagodeti i znanju (Druga Petrova 3:18).
    Spasenje u Bozjem carstvu je konacna svrha svih naših zivota. Ono je vredno dobrih dana i patnji koje dozivljavamo. Mnogi ce biti dovedeni u vecnu slavu i posedovace cudesan pravdni karakter Samog Boga.
    Nikada ne potcenjujte vrednost svog zivota. Rodjeni ste da postanete jedno od Bozje dece. Rodjeni ste da primite Njegovu prirodu. Rodjeni ste da postanete clanovi same Bozje porodice!

U prvoj knjizi u Bibliji Bog daje coveku vlast nad Njegovom zemaljskom tvorevinom, cudesnu odgovornost koju je covecanstvo samo delimicno ispunilo. Haoticno stanje savremenog sveta svedoci o toj realnosti.

    Za zarad boljeg razumevanja onoga o cemu govori ova lekcija, porucite besplatne primerke sledecih brošura:

Šta Je Vaša Sudbina?
Krajnje Zivotno Pitanje: Da li Bog Postoji?
Šta se Dešava Nakon Smrti?
Put za Vecni Zivot
Bozji Plan u Praznicima: Obecana Nada za Celo Covecanstvo
Od Zalaska do Zalaska: Bozji Subotnji Odmor
Jevandjelje o Carstvu

    Za besplatne brošure kontaktirajte najblizu kancelariju u vašoj ili najblizoj zemlji sa spiska, ili pristupte našoj veb stranici: www.ucg.org/booklets/

STVARI ZA RAZMIŠLJANJE

    Ova pitanja imaju za cilj da budu pomocno sredstvo u proucavanju, da razviju razmišljanje o idejama koje se razmatraju u ovoj lekciji i pomognu vam da to primenite u licnom zivotu. Predlazemo vam da ispišete svoje odgovore na ova pitanja i uporedite sa citatima iz Svetog Pisma koji su navedeni. Mozete slobodno da nam pišete sa bilo kojim komentarom ili predlozima, kao i pitanjima o lekciji i drugim lekcijama u kursu.

    · Koja je osnovna, fundamentalna razlika izmedju ljudskih bica i drugih stvorenja? (Prva knjiga Mojsijeva, Glava 1:26-27; 2:7; 9:6).
    · Da li covek ima besmrtnu dušu? Šta se dešava sa dušom koja sagreši? (Knjiga proroka Jezekilja, Glava 18:4, 20; Knjiga propovjednikova, Glava 12:7).
    · Neki ljudi ne veruju da je Isus došao u telu. Da li je Isus Hrist zaista postao ljudsko bice? (Prva poslanica Jovanova, Glava 4:3; Timotiju poslanica prva, Glava 2:5; Knjiga proroka Isaije, Glava 52:2).
    · Da li su sva ljudska bica stvorena po oblicju Bozjem? (Poslanica Jakovljeva, Glava 3:9). Da li je i covek Isus takodje nacinjen po oblicju Bozjem? (Korincanima poslanica druga, Glava 4:3-4; Kološanima poslanica, Glava 1:13-15).
    · Šta je naša konacna sudbina, šta cemo postati? (Rimljanima poslanica, Glava 8:28). Ciju slavu cemo imati? (Kološanima poslanica, Glava 3:4).
    · Mnogi veruju da je nebo nagrada spasenih. Gde ce vladati vasrksnuti Bozji sveti? (Otkrivenje Jovanovo, Glava 5:9-10).
    · Koji porodican odnos je tipicno prikazan odnosom izmedju Boga i Isusa Hrista? Jevandjelje po Marku, Glava 1:1; Jevandjelje po Mateju, Glava 11:27; Kološanima poslanica, Glava 1:3).
    · Odakle je Isus sticao razumevanje i doktrine koje je prenosio ljudima svog vremena? (Jevandjelje po Jovanu, Glava 7:16).
    · Da li je Bog Otac i naš Otac, ili je samo Otac Isusa Hrista? (Jevandjelje po Jovanu, Glava 20:17).
    · Da li ce i svako od nas biti proslavljen kao što je Hrist bio proslavljen kada se usavršimo putem naših patnji? (Jevrejima poslanica, Glava 2:10).